Земљино језгро постаје дебље са једне стране, научници не знају узрок

Из неког разлога таласи се кроз Земљино језгро крећу знатно брже када путују између северног и јужног пола него када пролазе преко екватора. Научници су ову мистерију открили анализом сеизмичких таласа, али не могу да утврде зашто се то дешава.

Научници већ деценијама знају за ову аномалију, али нису могли да објасне шта је тачно њен узрок. Према најновијем истраживању, током кога су научници користили симулацију раста Земљиног језгра током последњих милијарду година, дошли су до закључка да би узрок томе могао да лежи у постепеном искривљењу, односно асиметричном расту унутрашњег језгра, при чему се на једној страни брже формирају кристали гвожђа него на другој.

„Струјање течног гвожђа у спољашњем језгру одводи топлоту из унутрашњег језгра, што узрокује његово хлађење. Дакле, то значи да спољашње језгро односило више топлоте с источне стране (испод Индонезије) него са западне (испод Бразила)", објашњава сеизмолог Данијел Фрост са Универзитета Беркли за Лајв сајенс (Live science).

Стручњаци наводе и да овај асиметрични раст не значи да је унутрашње језгро деформисано или да ће доћи до неког вида неуравнотежености. Полупречник унутрашњег језгра у просеку сваке године расте равномерно за око један милиметар. Сила гравитације исправља асиметричан раст кристала на источној страни језгра, потискујући нове кристале према западу. Тамо се кристали скупљају у решеткасте структуре које се протежу дуж осовине север–југ. Те кристалне структуре, поређане паралелно са Земљиним половима, сеизмички су ауто-путеви који омогућавају да сеизмички таласи брже путују у том смеру.

Шта узрокује ову неравнотежу, тешко је рећи ако се у обзир не узму сви остали слојеви унутар Земље, напомиње Фрост.

„На сваки слој утиче оно што се налази изнад њега и оно што се налази испод. Унутрашње језгро се полако хлади и шири из течног спољњег језгра, попут грудве снега која се увећава котрљањем. Спољње језгро затим хлади мантл изнад њега. Ако желимо да поставимо питање зашто унутрашње језгро брже расте с једне стране, морамо такође и да се запитамо зашто је једна страна хладнија од друге“, додаје Фрост.

За то су можда одговорне тектонске плоче, сматра Фрост. Када хладне тектонске плоче зарањају дубоко испод површине Земље током процеса субдукције (подвлачења једне плоче под другу) оне хладе оно што се налази испод њих. Али научници још не знају поуздано да ли то хлађење коре утиче и на унутрашње језгро.

Упитно је и да ли ово једнострано хлађење језгра утиче на Земљино магнетно поље које настаје управо због струјања гвожђа у спољашњем језгру. Ако унутрашње језгро губи више топлоте на источној страни, онда ће се и спољашње језгро померати према истоку, а питање је да ли то утиче на снагу магнетног поља, додаје сеизмолог.