Коларчева задужбина уочи 150 година постојања: Од соларне електране до новог џез клуба и сцене за камерну музику

Говорећи о традицији дворане отворене 4. фебруара 1932. године, која је угостила највећа имена светске музичке сцене , Пековић је указао на сложеност савремених културолошких кретања. Док је 2024 године забележен историјски рекорд са 320 концерата у великој дворани, у 2025. години тај број је износио 200.

„Број концерата опада јер је концертна делатност подложна друштвеним променама, друштвеним питањима. Али та дворана траје, она практично од 1932. године до данас никада није затворена и ради 365 дана у години“, истакао је Пековић.

Нова концертна сезона почиње на јесен, а у оквиру циклуса „Коларац – твој свет музике“ посебно је издвојен пијанистички рецитал Николаја Луганског, заказан за 13. новембар. Управник Задужбине нарочито је нагласио вишедеценијску повезаност са музичким ансамблима јавног сервиса.

„Наши реномирани водећи оркестри имају своје концертне сезоне. То су Симфонијски оркестар и Хор Радио-телевизије Србије. Они су редовни гости, односно они су, могу рећи, и једни од домаћина, јер та сарадња траје деценијама. И заиста, сарадња Коларца и Радио-телевизије Србије, то је више изнад сарадње, то су односи између брата и сестре. Симфонијски оркестар РТС-а деценијама у Коларцу свакодневно ради, одржава своје пробе, снимања, концерте“, навео је Пековић.

Поред стандардних програма, Коларац кроз циклус Artist Lounge у фоајеу пружа простор и за савремену музику, неокласику и джез у тзв. „граничним спојевима“ или кросоверима. Пековић је додао да су се у оквиру овог циклуса представили и ексклузивни уметници издавачке куће Deutsche Grammmophon, попут Роџерина и Јупа Бевинга, а да нова техничка опрема омогућава фин баланс међу жанровима.

Реконструкција након више од шест деценија

Озбиљнији кораци на реновирању објекта од јавног значаја, кроз који дневно у просеку прође хиљаду људи, покренути су након 63 године чекања. Захваљујући донаторима и држави, административне припреме за реконструкцију велике концертне дворане успешно су приведене крају, а радови би требало да се изведу следеће године.

Ускоро се очекује и отварање потпуно новог простора, смештеног један ниво испод концертне дворане – сцене за камерну музику и джез клуба. Грађевинска дозвола и услови обезбеђени су прошле године, а пројекат финансирају донатори.

„Коларац ће имати ту сцену коју ће подарити нашим уметницима за камерну музику и, наравно, за джез музику. Ту ће бити један, могу рећи, сигурно ексклузиван клуб, али у коме ће се сви осећати пријатно. Он нема претензије да буде елитистички, али имамо жељу да он изгледа као у највећим светским метрополама“, рекао је управник Коларца.

На пројекту адаптације и реновирања ангажовани су академици и професори Брана Митровић, као водећи архитекта, и Дејан Миљковић. Према Пековићевим речима, њих двојица воде рачуна о сваком сегменту „да се не наруши историја, традиција и њен значај и вредност у Коларцу, али да се тим финим интервенцијама заправо тај простор доведе до некаквог савршенства“.

Соларна електрана и модерна галерија

У протеклом периоду зграда је већ доживела значајне инфраструктурне измене. Прошле године, 13. септембра, отворено је 570 квадрата реновираног простора (укључујући 300 квадрата трећег спрата и део столарије), а сада је добијена грађевинска дозвола за још два спрата, с циљем да објекат добије финални фасадни изглед и сертификат енергетске ефикасности.

„Успели смо да реконструишемо, да средимо кров читавог комплекса. Комплекс има 6.500 квадрата, и да уградимо соларне панеле и соларну електрану, тако да Коларац сада може да производи сопствену струју“, нагласио је Пековић у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је .

Унутар комплекса комплетно је преуређен и ниво минус један на Студентском тргу, чиме је позната Коларчева галерија визуелних уметности, која на том месту постоји од 1984. године, више него дупло увећана. Галерија се сада простире на два нивоа, опремљена је најсавременијом Erco расветом и звучним системом, чиме испуњава стандарде европских и светских галерија. Поред тога, сређени су архив, пратеће техничке просторије, као и наменска винска соба за потребе организације догађаја у Задужбини.