Духовна музика спојила Београд и Санкт Петербург – Балакирјев најавио нови долазак у Србију

Повод доласка Игора Балакирјева било је извођење једног од његових најзначајнијих дела у Атријуму Народног музеја, Литургије светог Јована Златоустог.

Специјално за ту прилику организатори су окупили хорске певаче духовне музике у ансамбл под називом Београдски хористи. Концерт је привукао велики број љубитеља духовне музике, а публика је извођаче и аутора наградила дуготрајним овацијама.

„Ово је моја прва посета Србији и Београду. Био сам веома срећан, али и помало нервозан. Већ после пробе схватио сам да ће ово бити велики догађај, захваљујући изузетним извођачима и атмосфери, tако да се осећам као да сам код куће, кад слушам њихове гласове, како изражавају емоцију, посежући за њом из дубине своје душе. Апсолутно предивно. Био сам затечен, али у исто време и одушевљен овом посетом која је утицала на моју перспективу“, наводи руски композитор.

Балакирјев је школован као хорски диригент, пијаниста и композитор у Санкт Петербургу, а управо је хорска музика обележила почетак његовог уметничког пута.

Данас, поред духовних композиција, пише музику за клавир, романсе на стихове Пушкина и Љермонтова и ради на новим оперским остварењима.

Као потомак породице једног од најзначајнијих руских композитора 19. века, Милија Балакирјева, каже да то наслеђе доживљава и као инспирацију и као велику

„Осећам повезаност не само са Милијом Балакирјевим, већ и са његовим пријатељима.Римским Корсаковим, Мусорским,… Све их волим, проучавао сам њихову музику, јако их волим нарочито Римског, он је мој идол. Pокушавам да будем као он у музици и компоновању. Са моје тачке гледишта сваки пристојан руски композитор, мора имати у свом опусу, уколико је рус и православац, и нешто из домена духовне музике“, наглашава Балакирјев.

Концерт у Београду био је први сусрет Игора Балакирјева са српском публиком, али, како каже, не и последњи.

После изузетног пријема његове музике, у плану је нови долазак и представљање других композиција, међу којима је и опера инспирисана Светим Јованом Дамаскином.

За руског композитора, управо овакви сусрети потврђују да духовна музика и данас превазилази границе језика и култура, повезујући људе заједничким уметничким и духовним искуством.