Концерт за памћење – Мери Кохлин, ирска Били Холидеј, у Дому омладине Београда

Џез дива, позната по емотивним и сировим интерпретацијама, али и провокативној комуникацији с публиком, ирска певачица Мери Кохлин, одржала је концерт у Дому омладине Београда као гошћа 13. Београдског ирског фестивала.

Током каријере дуге четири деценије Мери Кохлин, често називана „ирском Били Холидеј“, снимила је 15 албума, а на првом концерту у Београду представила је најбоље из свог музичког опуса.

Музика Мери Кохлин је комбинација џеза, блуза, фолка и рока, у којој музички критичари откривају утицаје, не само Били Холидеј, већ и Беси Смит, Едит Пјаф и Пеги Ли.

„Прва музика, која ми је дотакла душу, била је музика Били Холидеј. Тада сам имала 18, 19 година и живела сам у Лондону. Волела сам њене песме и она је имала заиста велики утицај на мој уметнички израз. Са 25 година упознала сам холандског музичара и продуцента Ерика Висера, који је са својим бендом био веома популаран у Европи. Знао је да умем да певам и снимили смо први албум 1985. Прво сам певала песме других аутора а сада већ неколико деценија певам своје“, наводи Мери Кохлин.

Најчешће пева о љубави, о сломљеном срцу, али и о кризама, болестима зависности, снази и храбрости да се појединац одупре животним изазовима. А све је то и сама у животу искусила.

Њена каријера праћена је експлозивним успонима и драматичним падовима. Прошле године објавила је албум Repeat Rewind којим је обележила 40 година постојања на музичкој сцени и започела светску турнеју.

„Прва песма по којој албум носи назив, је повратак у моју прошлост. Када сам се лечила од алкохолизма и кад сам била у болници на апаратима. Нисам могла да спавам, па сам бројала овце. То ми није помогло, а онда сам почела да набрајам имена свих људи са којима сам ишла у школу, који су живели у мом комшилуку, сетила сам се свих игара које смо играли. Ујутру сам се пробудила. О томе говори ова песма“, објашњава ирска џез дива.

Мери Кохлин је активисткиња која се залаже за све оне особе које имају проблеме с менталним здрављем, и сматра да је неопходно подизање свести свих о таквим здравственим изазовима. То ради и својим песмама.

„Веома исцељујуће, за мене катарзичне. Понекад посматрам људе у публици и видим како плачу. То је у реду, то је ослобађање емоција, али такође могу да буду и врло забавне“, додаје Мери Кохлин.

Зато још увек има жељу да ствара нову музику. И после четири деценије проведене на турнејама, и даље воли свој посао.