Цицварићи – једно наслеђе, један дух, један град, промовисано капитално издање најлепших староградских песама

Музика Цицварића слушала се од првих деценија 19. до половине 20. века и иза себе су ови музичари, током седам генерација, са 58 чланова, оставили најлепше староградске песме.

„Цицварићи су били једно племе које је живело под окриљем Отоманске царевине, и они су једноставно забављали турске војнике. Где су били, ту су свирали, међутим, они су инклинирали ка словенском живљу, тако да је њихова миграција била постепена. Прво у Македонију, па у Босну где су прихватили севдалинке“, испричао је композитор Милутин Поповић Захар.

Композитор додаје да су 1830. године, Цицварићи дошли у Шабац.

ПГП РТС је недавно објавио и луксузно, троструко компилацијско издање, под називом Цицварићи – једно наслеђе, један дух, један град, са 58 песама.

„Цицварићи јесу епоха, и ми смо морали да реализујемо једно овакво издање. Морам да се захвалим и да похвалим уредника, иначе Шапчанина, Микицу Антонића, који је рударски, више од годину дана, скенирао, дигитализовао, бавио се израдом и припремом и реализацијом ова три ЦД-а“, изјавио је Владимир Граић, композитор и директор ПГП РТС-а.

Истиче да је у питању капитално издање на које је поносан, и каже да се на промоцији, упркос томе што нема родбинске ни локално-партиотске везе са тим градом, на догађају осећао као – Шапчанин.

Цицварићи су свакако асоцијација на кафански феномен који је прославио град Шабац, у давна времена називан и Мали Париз.

„То племе веома талентованих људи је коначно схватило да се од Отоманске царевине мора бежати у културни део Европе. А једини уски канал, уски пролаз, као инфузија, је био онај од Шапца који је преко Дунава инлинирао у Војводину па у Сремске Карловце, па у Беч и Угарску. Али, срећа по Шабац и Подриње је што је то обиље три велике реке, Дрине, Саве и Дунава и њихових притока, допринело да стока буде главни извозни производ", прича Захар, како би објаснио колико је комплексна прича у питању и наставља:

„Пошто су Турци одбијали да купују свиње, Срби су намерно гајили свиње и извозили их, увек жељним доброг свињског меса –Аустроугарима“, испричао је Захар и објаснио да су тако зарађивали да децу шаљу у Пешту или Беч где су стицала велике дипломе...."

Мало ко зна да су тонове чувених мелодија Свилен конац и Низамски растанак – први пут одсвирали управо чувени Цицварићи из Шабачке Махале а они су подједнако успешно освајали су душу грађанске интелектуалне елите али и обичног народа.