Педесети рођендан „Џолин“ – прича о необичној љубавној песми Доли Партон

Жена пева жени:

„Џолин, Џолин… преклињем те, не узимај мог човека… не узимај га иако можеш. 

Твојој лепоти поређења нема, пламеним локнама риђе косе, тену боје слоноваче и очима смарагдног зеленила…

Твој осмех је као дашак пролећа, глас нежан као летња киша и знам да не могу с тобом да се такмичим, Џолин…

Он прича о теби у сну, и не могу да учиним ништа да суздржим сузе док изговара твоје име, Џолин…

Моја срећа од тебе зависи, и шта год да одлучиш, ти можеш имати кога год да одабереш, а ја не бих могла волети више никад, јер он је за мене једини…

Џолин, преклињем те, не узимај мог човека.“

Стихови једне од најнеобичнијих популарних љубавних песама, у којој се жена, из очаја да не изгуби оног кога воли, обраћа конкуренцији, са дивљењем, без љубоморе и сујете, добро су познати не само љубитељима 77-годишње америчке кантри иконе Доли Партон.

Ових дана навршило се педесет година откако је објављен албум са песмом, која је доживела бројне обраде и касније.

Изванредно звучи у рок верзији бенда "White Stripes". 

Доли Партон ју је певала, између осталог, и у дуету са легендарном аустралијском певачицом Оливијом Њутн Џон, непосредно пре њене смрти, што је објављено постхумно, са Мајли Сајрус, те са популарном италијанском групом „Манескин“, победницима „Песме евровизије“ 2021. годинe. 

А постоји ли Џолин из песме и у стварном животу? 

Иза занимљивог текста стоји и интересантна прича, јер стихови су инспирисани малом епизодом из Долиног живота, још из првих година њеног дугогодишњег брака, коју је препричавала у интервјуима небројено пута.

Била је наиме, помало љубоморна на атрактивну, високу банкарску службеницу црвене косе, која је радила у локалној банци и очигледно запала за око њеном мужу, па му је у шали пребацивала да немају они толико новца да он мора баш тако често да иде у банку.

Без обзира на своје планетарно познате физичке атрибуте, чак и Доли се осетила инфериорно у поређењу са њом, па јој је тај осећај послужио као инспирација за стихове. 

Наденула јој је име Џолин, јер се тако звала мала осмогодишња обожаватељка црвене косе и предивних зелених очију, која је после једног концерта тражила од певачице аутограм. Када јој је чула име, Доли је помислила како је изузетно певљиво и пожелела да напише песму.

А шта се десило са главном „музом“?

Увек насмејана и духовита певачица, која се не устручава да призна да свој атрактиван изглед дубоко у осмој деценији одржава и естетским захватима, открила је да је много година касније видела и банкарску службеницу, која је била повод њене љубоморе. И?

„Није више онако секси“, признала је, са дозом сатисфакције у гласу. „Црвена коса сад је седа, а 'затегнута' гуза сада исто тако 'затегнуто' једва пролази кроз врата“, шаљиво је прокоментарисала Доли Партон. 

„У свачијем животу постоји нека Џолин, неко лепши, бољи од вас, због кога ћете се осетити угрожено“, признала је једном приликом, али и додала да је било ситуација док посматра мужа како хрче заваљен у фотељу, када би помислила: „Где је сад Џолин, кад ми треба? Ево ти га, узми га!“