Бах је и за џезере и рокере најважнији композитор у историји музике

Јохан Себастијан Бах налази се на првом месту ранг-листе најпознатијих композитора класичне музике на свету. Но, ни данас се не зна пуно тога о овом музичком генију.

Јохан Себастијан Бах умро је 28. јула 1750. у Лајпцигу. Његов стваралачки опус је опширно истражен и документован. Бахова професионална каријера такође је позната, али релативно мало се зна о томе каква је личност био, па чак и како је тачно изгледао, у поређењу с другим композиторима.

Овај композитор барокне музике рођен је 1685. у Ајзенаху. Радио је као концерт-мајстор у Вајмару, потом као капел-мајстор у Кетену (диригент камерног оркестра и организатор музичког живота на двору кнеза Леополда од Анхалт-Кетена), а у Лајпцигу је након тога добио место главног кантора у цркви Светог Томе, где је остао до краја живота.

Хиљаде посетилаца обилазе сваке године локације у Тирингији, Саксонији и Саксонији-Анхалту, на којима је са породицом живео и радио. У цркви Светог Јурја у Ајзенаху са страхопоштовањем додирују посуду од камена у којој је Бах крштен 23. марта 1685. године, у Цркви Светог Томе у Лајпцигу стоје замишљено испред Баховог наводног гроба.

„Да ли је он заиста сахрањен испод надгробне плоче с натписом Јохан Себастијан Бах још увек је загонетка столећа“, каже Јерг Хансен, директор Музеја у који спада и Бахова родна кућа у Ајзенаху.

Јучерашњи Бах претворен у Баха данашњег времена

„Ново Бахово друштво“ основало је први Бахов музеј у Ајзенаху 1907. године. Била је то кућа у близини његове родне куће које више није било. Поред Бахове приватне библиотеке и највеће збирке његових слика, у музеју се налазе и бројни историјски инструменти из Баховог времена које музичари сваког сата свирају за посетиоце.

Директору Јергу Хансену важно је да посетиоцима каже колико су сложене Бахове полифоне мелодије и зашто се он сматра мајстором фуге. „Људи треба да знају какав је утицај Бах имао на клавирску музику. То је можда и главни разлог зашто и данас слушамо Баха“.

Током свирања на старим барокним инструментима у музеју публици се посредује оригинални звук Бахове музике тог времена.

Биографи га уздигли на Олимп

Након његове смрти 1750. његова дела и његова сакрална музика су пали у заборав – све док није поново откривен почетком 19. века и стилизован у националног хероја. Јохан Николаус Форкел написао је прву Бахову биографију 1802. године. Поднаслов књиге гласи: За патриотске поклонике праве музичке уметности.

"Форкел уздиже Баха на Олимп и даје слику виртуоза на клавиру који је постао геније захваљујући немачким врлинама као што су напоран рад и озбилност“, каже Михаел Маул, директор Баховог фестивала у Лајпцигу и познавалац свих биографија овог музичара.

Композитор Феликс Менделсон-Бартолди је тек 1829. открио Бахову сакралну музику, укључујући Бахове кантате, пасије и ораторијуме компоноване за широку употребу. Менделсон је представио скраћену Пасију по Матеју, што је био нови импулс за поштоваоце Бахове музике.

Нова биографија о Баху заснована на чињеницама

Музиколог Кристоф Волф строго се држао чињеница у својој биографији Баха издатој 2002. године. Од 1950. до 2007, Бахов институт у Гетингену и Бахова архива у Лајпцигу бавили су се објављивањем овог новог, целовитог и комплетног, издања Бахових дела у три тома. Сви извори за то су систематски прикупљани. Само садржај има 1.000 ставки. Волф је имао увид у комплетан материјал који међутим није могао да попуни непознанице о томе какав је Бах био као особа и какав му је био карактер.

У некрологу, који је написала Бахова породица, пише да је Бах у очима свих био пријатан и како је примао пуно посетилаца, али у историјским књигама се може наћи примедба да је „зафркавао“ своје послодавце и ту га описују као изразито тврдоглавог.

„Тако је у Волфовој биографији Бах приказан као човек који је под веома тешким условима остварио каријеру“, каже директор Бах-феста Михаел Маул и додаје: „Тако Бах опет постаје човек са свим манама и врлинама. То га спушта међу обичне смртнике“.

Михаел Маул такође пише књигу о Баху на којој ради већ четири године и која приказује 150 станица његовог живота у сликама – укључујући и пропратне текстове. Међутим, због корона-кризе издавање књиге је одложено. За Маула, Бах је повремено и трагична фигура.

„Боли ме кад видим да се Бах понашао попут слона у порцуланској радњи када је желео да се избори за добре услове рада“, каже Маул. „Још је дирљивије када знате да је компоновао таква ремек-дела, делимично у немогућим условима“.

Оно што и данас фасцинира код Баха

Данас Баха не славе као националног хероја, већ га обожавају због његове музике. Бахова музика одушевљава људе у читавом свету без обзира на географске, верске и културне разлике. Михаела Маула очаравају безвремене мелодије овог барокног композитора.

„Оне су тако невероватно снажне да и многи познати џез и рок музичари кажу да је Бах најважнији композитор у историји музике“. То је Маулу лично потврдио и Стинг - позната поп-звезда.

„Рекао ми је да сваког другог дана, када устане, узме гитару и одсвира Бахову Свиту за виолончело“.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 12. септембар 2024.
21° C

Коментари

Bruka i sramota
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Tolkin bi se zgrozio
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar na kritiku
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Čemu neki izrazi
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Dobra kritika
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи