„Кербер“ у потпуно другачијем издању

Фронтмен групе „Кербер“ Горан Шепа Гале рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а да је концерт у центру „Сава“ био за памћење и да су хтели да га кроз ЦД и два ДВД-а сачувају за своју публику.

Присећајући се недавног одржаног концерта, Гале је рекао да су и публика и чланови бенда били еуфорични, па су самим тим и концерт назвали „наша бајка“.

„Кад се гледате у очи са публиком, кад се чује како дишете, када нема оних децибела који могу да направе лажну слику. Када уђеш са емоцијом у људе, ако нема тога, нема бајке, али ако се то врати онда стварно постаје бајка“, објашњава Гале.

И тако су решили да њихова бајка кроз ЦД и два ДВД-а постане незаборавна.

„Нисмо хтели да то буде песма за песмом, већ смо комплетно урадили све пробе, јер народ то интересује...оно што се иза бине дешава. На бини је све сјај, гламур и све делује савршено, али дотле се долази преко много степеница, проба“, истиче легендарни фронтмен.

Каже и да је посебно интересантно оно што се дешава у гардероби – ко је коме шта рекао, ко је обукао нешто наопако. 

„Све смо ми то дали, јер мислим да наша публика заслужује да све то види. Тако да је то морало да стане на два ДВД-а, јер ЦД није могао да поднесе целу причу, јер има своје ограничење, тако да смо ту мало кратили песме. Стварно смо се потрудили да то буде галантно“, објашњава Гале. 

Успех легендарне групе није био преко ноћи. Назив „Кербер“ дали су још давне 1981. године када су свирали по клубовима.

Онда им се 1983. године пружиле велика шанса на југословенској сцени коју су добро  искористили.

Победили су на тадашњем рокерском фестивалу „Омладина“ у Суботици и постали препознатљиви на тадашњој музичкој сцени по свом таленту, звуку и ауторским песмама. Тако је почела њихова прича која траје три и по деценије и која нам је изнедрила много хитова.

„Да није било Суботице и фестивала не знам какав би наш даљи пут био. Нисмо имали пут преко ноћи“, присећа се Гале почетака.

Оно што је невероватно и за чланове групе „Кербер“ јесте да су у најактивнијем периоду имали  око 300 концерата годишње.

„Питали смо се како је то могуће, али ми смо имали и по два, три концерата дневно у различитим градовима. У то време смо били интересантни, иако нисмо имали пуне концерте“, испричао је Горан Гале.