„Егзит“ ни дању није мировао

После више од стотину концерата на тврђави, тек у касним поподневним часовима у граду се поново буди фестивалска атмосфера. Ипак, постоји и место које током свих пет дана фестивала не спава. У кампу „Егзит“ смештено је око 2.500 људи.

Омиљено место за опуштање пред нову фестивалску ноћ је оближња плажа Штранд. Они мало упорнији могу да пронађу и тајне плаже, попут једне на острву на средини Дунава. На Мачков спруд, који израња само када је низак водостај и изгледа као једна од бина „Егзита“, може се само чамцем, а повратна карта је 100 динара.

Са првим знацима сумрака, Србија поново постаје светска престоница музике, отварају се капије на тврђави и пале се светла на више од 40 бина и зона.

„Ове године је продаја улазница за фестивал 'Егзит' премашила све рекорде, тако да очекујемо много већи број људи од претходне и оне тамо године“, каже портпаролка „Егзита“, Теодора Миљковић.

Карте су се продавале у 68 земаља, а туристи и на „Егзиту“, као највреднији потенцијал наше земље, наводе људе.

Један од начина да почнете журку је да се спустите низ „зип-лајн“. Дугачак је 175 метара и креће се брзином од 45 километара на сат.

Ако вам не задрхте ноге, са ове висине најбоље ћете лоцирати неку од сакривених бина „Егзита“ које, поред оних главних, чине овај фестивал посебним у свету, јер ћете на њима чути и видети уметнике који нису на првим местима топ-листа. Попут, рецимо, српске Мерлин Монро.

Ове године на „Егзиту“ поново ради и биоскоп. Уз саму реку и на тихом месту тврђаве.

„Са најквалитетнијом опремом, најбољим 'Ер скринком', када је у питању пројектовање филмова на отвореним и најбољи квалитет звука, који смо понудили љубитељима фестивала 'Егзит'“, објашњава Јелена Галетин из „Арена Синеплекса“.

На најтишој бини „Егзита“ - Сајлент диско, посебно искуство и једини начин комуникације је плес и поглед, с обзиром на то да не знате уз који од три ритма на слушалицама игра неко поред вас.

Али на Тврђави нећете наићи само на музичке бине. Током 17 година постојања, за „Егзит“ је битан друштвени активизам, а у посебном делу тврђаве смештена је „Отворена зона“, са штандовима преко 50 организација из региона.

„На један интерактиван и забаван начин, покушавамо да се приближимо посетиоцима, причамо о људским правима, о слободи у медијима, кретању младих и да некако сви заједно пошаљемо поруку мира, љубави и пријатељства“, каже Валентина Антић, директорка „Отворене зоне“.

Овде ћете видети и како изгледају инструменти прилагођени особама са посебним потребама, а ако провозате бицикл, допринећете очувању животне средине.

„Ми смо ту да рециклирамо све лименке које дођу на наш штанд, а такође имамо и две канте на точкиће, које иду по фестивалу и сакупљају лименке. До сада, за прва два дана фестивала је сакупљено преко 2.000 лименки“, наводи Немања Коматовић из „Рикен фондације“.

Ако се уморите од вожње или непланиране гимнастике, студенти из њихове највеће организације у Европи која промовише уједињење континента, изненадиће вас загрљајем и информисати како да се боље укључите у Европску мрежу студената.

„Хоћемо да промовишемо Европу ван граница, дакле да сви студенти буду једно на неки начин“, каже Ема Милошевић из „Европске мреже студената“.

И поред 1.000 наступа, колико је планирано за овогодишњи „Егзит“, сви са којима смо разговарали као омиљену бину навели су једну - Денс арена!

Ове године је прославила 15. рођендан и добила најмодернији изглед. Када се заврше сви наступи на другим бинама, Денс арена постаје највећа дискотека на свету у којој се за једно вече окупи готово 50.000 људи. Ритам са Денс арене сели се на последњу локацију „Лета љубави“ - плажу Јаз у Будви.