„Дропкик марфиз“ стижу у Београд

Када су настали 1996. године, „Дропкик марфиз“ су представљали неочекивану комбинацију панка и традиционалног ирског музичког приповедања. Басиста и певач Кен Кејси тврди да су „Дропкик марфиз“ на почетку каријере описивани као мешавина ирских фолк легенди „Кленси брадерс“ и панк институције „Рамонс“.

Две деценије касније, „Дропкик Марфис“ имају статус једног од симбола Бостона, упркос тврдњама да, мада искрени у ономе што раде, својим бунтовним стиховима, гласним гитарама, ирским заставама и плитким тријумфализмом представљају само неаутентичну апсурдну карикатуру, која има смисла тек после неколико испијених пива.

То није спречило Бруса Спрингстина да 2011. гостује на њиховом албуму Going Out In Style, о чему је Кејси рекао: „То је повезивање две генерације. Раздваја нас много година, али нам песме повезују сличне теме, приче и вредности“. Истог дана када је у априлу 2013. извршен напад на учеснике Бостонског маратона, Спрингстин се јавио члановима „Дропкик марфиз“ и упитао како може да помогне.

Снимили су заједнички макси сингл, намењен Кејсијевом хуманитарном фонду, посвећеном „пријатељству, љубави и оданости“. Њихове песме су коришћене у телевизијским серијама Породица Сопрано и Синови анархије, филмовима Двострука игра Мартина Скорсезеа и Боксер Дејвида Расела, који су освојили укупно шест Оскара. Кејси тврди да је албум 11 Short Stories Of Pain And Glory инспирисан смрћу низа људи из окружења бенда.

„То је у средишту наших живота – губитак толико пријатеља и рођака. Али, мораш да имаш наду. Било би добро да је негде пронађеш. Окружен сам смрћу, али и људима који су се извукли из дубоког очаја и урадили невероватне ствари са својим животима“, истиче Кејси.