Почиње европска турнеја „Дропкик марфиза“, у ДОБ стижу у фебруару

Када су настали 1996. године, „Дропкик марфиз“ су представљали неочекивану комбинацију панка и традиционалног ирског музичког приповедања.

Басиста и певач Кен Кејси тврди да су групу на почетку каријере описивали као мешавину ирских фолк легенди „Кленси Брадерса“ и панк институције „Рамонс“.

Две деценије касније, „Дропкик марфиз“ имају статус једног од симбола Бостона, упркос тврдњама да, иако искрени у ономе што раде, својим бунтовним стиховима, гласним гитарама, ирским заставама и плитким тријумфализмом представљају само неаутентичну апсурдну карикатуру, која има смисла тек после неколико испијених пива.

То није спречило Бруса Спрингстина да 2011. године гостује на њиховом албуму Going Out In Style, о чему је Кејси рекао: „То је повезивање две генерације. Раздваја нас много година, али нам песме повезују сличне теме, приче и вредности“.

Истог дана када је у априлу 2013. године извршен напад на учеснике Бостонског маратона, Спрингстин се јавио члановима групе „Дропкик марфиз“ и питао како може да помогне. Снимили су заједнички макси сингл, намењен Кејсијевом хуманитарном фонду, посвећеном „пријатељству, љубави и оданости“.

Песме „Дропкик марфиза“ су коришћене у телевизијским серијама Породица Сопрано и Синови анархије, затим филмовима Двострука игра Мартина Скорсезеа и Боксер Дејвида Расела, који су освојили укупно шест Оскара.

Кејси тврди да је албум 11 Short Stories Of Pain And Glory инспирисан смрћу низа људи из окружења бенда.

„То је у средишту наших живота - губитак толико пријатеља и рођака. Али, мораш да имаш наду. Било би добро да је негде пронађеш. Окружен сам смрћу, али и људима који су се извукли из дубоког очаја и урадили невероватне ствари са својим животима“, каже Кејси.