Монографија о Жарку Лаушевићу представљена у ЈДП-у

„Од себе се тешко може било где. У било који лик, било које доба. Увек носиш себе и он тебе. Па колико се договорите,'' говорио је глумац непоновљивог дара који је увек давао целог себе на сцени и пред камерама.

Монографија о Жарку Лаушевићу коју је уредила Радмила Станковић није покушај да се он сачува од заборава – шта год је одиграо било је за памћење – већ да се поново разуме.

„Драго ми је да смо данас сви заједно овде и да имате пред собом ову монографију која је резултат рада заиста једног великог тима. Ја сам била задужена за ових 60 и нешто саговорника који су, мањим делом писали своје текстове, а већим делом смо разговарали. Утолико је било моје задовољство да слушам све те људе који су говорили о Жарку“, навела је Радмила Станковић.

У Монографији су сабрани кључни тренуци у каријери и животу Жарка Лаушевића: од студија и првих успеха, улога које су га винуле у звезде, друштвених тензија и трагедије која га је заувек обележила, до живота у Њујорку и коначно повратка у Србију и својој професији.

„Доста тога је човек могао да научи од Жарка, а уједно желео сам да га изведем на нека места где није имао прилике да буде, знајући целу његову ситуацију. Данас кад се сетим тих тренутака, било је заиста задовољство проводити време са таквим човеком“, наглашава Владе Дивац.

„Мислим да у времену које је пред нама мораће још много занимљивих књига да се појави, да се уради још много истраживања, да генерацијама које долазе покажемо како смо ми имали једног великог, важног и значајног глумца“, сматра Радослав Зеленовић, дугогодишњи директор Југословенске кинотеке.

Заоставштина Жарка Лаушевића је изузетан допринос драмској уметности са близу 100 улога у позоришту, на филму и телевизији, као и четири књиге аутобиографске прозе које су имале великог успеха код публике.

Да говоре пријатељи

„На позив Аните Лаушевић окупила сам велики број сарадника. О позоришту је писао Александар Саша Милосављевић, о филму Маријана Терзин Стојчић, а о телевизији Бранка Оташевић. Огроман допринос је дао Саша Милосављевић, ко год буде желео да зна нешто о улогама Лаушевића, овде ће то наћи. Мислим да не постоји ништа што је изоставио", истакла је Радмила Станковић, уредница ове књиге.

Промоцију је пратила и видео порука редитеља Радоша Бајића, који је говорио о сарадњи са Лаушевићем на филму и серији Хероји Халијарда.

Бајић је рекао да је Лаушевић у ансамблу од 200 глумаца био "инспирација другима, путоказ и колега који је увек био ту да помогне, да да савет, да унапреди и понуди решење“.

"Данас је за мене болна радост да са колегама поделим ове речи дубоког поштовања и велике љубави према Жарку Лаушевићу“, поручио је Бајић.

О улогама глумачким и животним

О Лаушевићу су говориле и бројне колеге које су учествовале у изради монографије, а промоцији у ЈДП-у присуствовао је велики број поштовалаца. Како је раније саопштено, позоришни сегмент доноси детаљну студију Милосављевића о 27 улога које је Лаушевић остварио од 1976. до 2000. године, са бројним подацима први пут доступним јавности.

Посебну пажњу привлачи текст редитеља Владимира Милчина о збивањима око представе Свети Сава, као и сећања истакнутих уметника попут Ирфана Менсура, Воје Брајовића, Весне Тривалић, Миме Караџића и других. Филмски опус обрадила је Терзин Стојчић кроз преглед 34 улоге, уз коментаре колега и редитеља који су радили са Лаушевићем, међу којима су Светозар Цветковић, Здравко Шотра, Славко Штимац, Олег Новковић, Петар Божовић, Вук Драшковић и Радош Бајић.

Телевизијски критичар Бранка Оташевић осврнула се на 33 улоге у две етапе Лаушевићеве каријере, пратећи рад са ауторима и глумцима попут Дарка Бајића, Бранислава Лечића, Сергеја Трифуновића, Небојше Дугалића, Гора¬на Шушљика, Војина Ћетковића и других.

У монографији су објављени и текстови Виде Огњеновић, као и исповести пријатеља који откривају приватну слику глумца, међу њима Светлане Бојковић, Уликса Фехмиуа, Влада Дивца, Сузане Петричевић, Ранка Гака, Далибора Дуганџије и Ане Марије Роси. Публикација је опремљена великим бројем документарних фотографија, претежно из приватне архиве Жарка и Аните Лаушевић, уз дизајн Изабеле Мартинов Томовић и насловну страну Небојше Бабића.

Заокружена прича о Жарку Лаушевићу

Поставило се и питање како у књизи "Жарко Лаушевић - Монографија" описати "ону ноћ 31. јула", рекла је уредница Радмила Станковић, алудирајући на сукоб Лаушевића и његовог брата са групом младића, од којег је једног убио.

„Одлучили смо да објавимо текст 'Моја истина'. Жарко Лаушевић је то мени рекао 1999/2000. године кад је отишао у САД, тада је објављен његов исказ и потом је то објавио у својој четвртој књизи. Сматрала сам да је важно да то уђе у 'Монографију' и да тиме заокружимо причу о Жарку Лаушевићу", навела је Радмила Станковић.

Монографија је објављена у издању кућа „Хипатиа" и Филмског центра Србије.