Читај ми!

Записи о људима са маргине – Ђармати о краљу београдских апаша

Професор Шимон А. Ђармати у својим лирским записима чува приче из прошлости о људима са маргине који су упркос критици или презиру средине, задржали своју индивидуалност. Попут Баба Анујке, банатске вештице или Јелисавете Леле Салевић, прве старлете Краљевине Југославије. Нови роман професора Ђарматија „Мајмунац: краљ београдских апаша", мозаичка је хроника једног београдског пробисвета.

Мајмунац: краљ београдских апаша, још једно је сведочанство о тамној страни наше историје, скројено по моделу ауторових ранијих дела. Овог пута, Шимон Ђармати, кроз приче о господи лопинама, кицошима и кокошарима, осветљава зачетке криминогених друштвених структура.

Почетком двадесетог века улицама Париза харали су апаши, организоване банде пљачкаша и подводача. Сличне криминалне групе, убрзо су се појавиле и у Београду. Најтипичнији међу њима био је Драгутин Драги Митровић – познатији као Мајмунац.

„Наиме он је 30 година био на мети полиције као што су многе куће биле на његовој мети. Није он био ништа посебан у том смислу, можда су неки били и бољи – под знацима навода, али просто он је трајао 30 година. Био је добар занатлија, добро је радио са тестерицама, бежао је из затвора, био је симпатичан онима који су га окруживали, и то је нешто што га је уздвајало и зато сам га ја назвао краљем апаша", каже аутор Шимон А. Ђармати.

Осим о краљу београдских апаша, професор Ђармати пише и о другим специфичним члановима банде – интернационалном апашу Милану Ђорићу, краљици драгуља – Пепици Траубер, лопову џентлемену – Ивану Коломану Рајтеру... А све на основу исцрпно истражене архивске грађе.

„Архиви су ту драгоцени, али ту су и новине из тог времена које су изузетно сведочанство онога што се дешавало и ту нема тајни, нема превара. То је оно што се дешавало, новине су о томе писале, и то ми је један од драгоценијих извора", додаје Ђармати.

Иако ствара на основу фактографских података из градских историјских архива, периодика и црквених књига, Шимон Ђармати развио је препознатљив стил који критика назива ђарматијевским.

среда, 11. јун 2025.
26° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом