понедељак, 24.03.2025, 22:17 -> 22:17
Извор: РТС
Аутор: Бранислав Јовичић
Танка пређа срцем се тка – признање безименим ткаљама пиротских ћилима
У Народном позоришту у Пироту премијерно је изведена представа „Танка пређа срцем се тка", по тексту Мине Милошевић, у режији Олге Димитријевић. Комад је посвећен свим безименим ткаљама, које су вековима стварале пиротски ћилим.
У центру пажње представе Танка пређа срцем се тка је ћилимарка као радница, уметница, мајка и жена. Инспирација је њена борба за финансијску независност, за достојанство и право на избор.
Комад повезује античке ткаље, митове, легенде и мало познате чињенице о пиротском ћилиму.
„Велики проценат Пироћанаца вероватно нема ове податке да је Жозефина Бејкер на пиротском ћилиму плесала, а и ко је Жозефина Бејкер, да је холивудски блокбастер Самсон и Далила, да Далила лежи на пиротском ћилиму. Наравно, дали смо себи уметничку слободу да се мало поиграмо са Аладином, Трновом Ружицом, Баба Јагом, али мислим да је све то упаковано веома квалитетно и да ће публика у будућности уживати у овој представи”, рекао је глумац Александар Радуловић.
„Уживали смо у принципу, али је јако захтевно било. Видели сте да је говор драмски глумачки покривен покретом и тим играма из разних култура. Уопште није једноставно. Можда делује тако и надам се да делује тако, али је заправо врло компликовано”, изјавила је глумица Александра Стојановић.
Поред богатог документарног садржаја представу сачињавају поетске музичке деонице инспирисане ћилимом и народне песме из пиротског краја.
„Оно што је мени најбитније на првом месту је историја тих жена, а на другог месту повезаност тог ћилима и свега што је уткано у њега са светом са различитим светским утицајима. То сте могли да видите у плесовима. То је нека генерална идеја, да повежем локалну средину са колективним борбама за бољим животом”, каже редитељка Олга Димитријевић.
У години када се пиротски ћилим спрема да полети на Унескову листу светске културне баштине, глумци пиротског театра подигли су споменик ћилимаркама и њиховој уметничкој рукотворини која је постала симбол српске културе.
Коментари