Три посебна дана за песнике: Фестивал посвећен животу у времену изазова

Фестивал је посвећен животу у времену пуном изазова, било да је реч о климатским, културним или друштвеним притисцима и променама. Намера учесника је да покажу какве су могућности пред савременом поезијом.

„Поезија је прецизнија врста језика у којем је могуће искусути свет на много начина што је супротно савременом дигиталном уму, који често не види више од две могућности: Или ти се нешто свиђа или ти се не свиђа.

Осим тога поезија је облик неговања пажње и зближавања међу људима, али и вежба да добро обратимо пажњу на нешто. И овде је поезија блиска науци, јер наука такође посвећије пажњу нечему и тако се дешавају открића”, изјавила је Јулија Фједорчук, песникиња из Пољске.

„Поезија делује као нешто што је на маргини не само књижевној него културној маргини али управо због тога,због њене слободе, због језичког експериментисања она не сме и не мора да се прилагођава и да прави компромисе.

Ми смо размишљали да ли је овај тренутак исправан за организовање било чега и схватили да нам је најпотребнији дијалог и да ћемо овом поезијом сада покушати и да га постигнемо”, каже Маша Сеничић, песникиња.

У сарадњи са Пољским институтом у Београду одржава се школа екопоетике.

„Зашто је ово важно, зато што су програми овогодишњег Светског дана поезије везани управо за екопоетику. А шта је екопоетика...  Не ради се само о заштити животне средине и начинима на којима можемо да је остваримо, него како у књижевности можемо да преосмислимо однос човека и окружења.

У питању је један нови, интригантни узбудљиви концепт који већ има много поклоника и надам се да ће бити присутнији у српској средини”, рекао је Урош Ђурковић, уредник програма.

У просторима Културног центра Београда, Музеја афричке уметности и Астрономске опсерваторије у низу програма – читања и слушања поезије, разговора, предавања, радионица, учествују песници и предавачи из Србије, Пољске, Мексика, Шкотске и Француске.