„Глупи и неискрени некролози" били су му одвратни – пола века од Андрићеве смрти

Једини српски нобеловац, књижевник Иво Андрић, преминуо је на данашњи дан, 1975. године, у Војномедицинској академији у Београду. Имао је непуне 83 године, а у његовој бележници је остао запис: „Помисао на смрт изазива, већ сама по себи, код човека страх. А код књижевника и сваког 'јавног радника' долази уз то још и одвратност од глупих и неискрених некролога који нас чекају“.

Андрићеви радови оставили су неизбрисив траг у светској књижевности. Његов богат књижевни опус, који укључује романе, приповетке, есеје и поезију, одражава дубоко разумевање људске природе и историјских околности које обликују наше судбине. „Чудно је како је мало потребно да будемо срећни, и још чудније: како нам често баш то мало недостаје", написао је Иво Андрић књижевник који је покушао да разуме све људе.

Говорио им је да ни у чему нису сами, ни први ни једини, да је у животу толико било ствари којих смо се бојали, а није требало: „Требало је живети".

А он је целог живота писао. За „епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током једног значајног историјског периода своје земље" Иво Андрић је 1961. добио Нобелову награду. Ту вест чуо је по повратку из редовне шетње са Калемегдана.

На свечаности у Стокхолму рекао је да приповедач и његово дело не служе ничему ако на један или други начин не служе човеку и човечности.

Целокупни новчани износ од Нобелове награде, поклонио је Библиотекарском фонду Босне и Херцеговине. И не само тада.

Пре него што се потпуно посветио књижевности, Иво Андрић је имао успешну дипломатску каријеру.

По завршетку студија постао је део дипломатске службе Краљевине Југославије. Служио је у различитим конзулатима и амбасадама широм Европе, укључујући Рим, Букурешт, Мадрид, Женеву и Берлин.

Присуствовао је приступању Југославије Тројном пакту, јер је то био захтев из Београда.

Из Берлина Иво Андрић се враћа у окупирани Београд.Тада су настали романи На Дрини ћуприја, Госпођица и Травничка хроника.

Објављује их после рата јер је сматрао да, док траје рат, писац има право да се јавно појави једино у читуљи.

За себе је говорио да је Југословен, а књижевни критичари сматрају да је био антиколонијални писац.

Иво Андрић није био само изузетан писац, већ и велики љубитељ уметности. Његова страст према музици, сликарству и другим уметничким формама често се одражавала у његовим књижевним делима.

Уживао је у класичној музици и често је присуствовао концертима. Иво Андрић је остао скроман и повучен у приватном животу.

Није волео публицитет и ретко је давао интервјуе. Волео је мирне шетње, читање и писање у тишини своје собе и једну жену.

Бројни догађаји Андрићу у част

Поводом 50 година од смрти јединог српског нобеловца, у организацији Амбасаде Србије у Стокхолму ће бити одржан дипломатски скуп посвећен његовом стваралаштву, док ће у петак бити организована свечана примопредаја Андрићевог наливпера, којим је написао нека од својих најчувенијих дела, а које Музеј града Београда поклања Музеју Нобела у Стокхолму.

У Копру се отвара изложба посвећена великом нобеловцу коју је припремило пет библиотека из градова у којима је Андрић живео или боравио.

Пошто је највећи део живота Андрић провео у Београду, Библиотека града Београда, припремила је богат излагачки програм.