Данас је Међународни дан матерњег језика

Волите српски језик сваког дана помало, српски језик нема никога другог осим нас", баш те речи Душка Радовића најчешће се данас цитирају - на међународни дан матерњег језика. А он је, како каже Александар Јерков професор Филолошког факултета, цело наше биће.

„Оно чему смо посвећени, оно што нас одржава и оно што нам пружа прилику да допремо једни до других. Могао бих да вам цитирам низ великих мисли, једна од њих је да је језик једна врста зајендичке материце у којој се сви заједно рађамо и у коме једни друге разумемо и можемо да комуницирамо, где остварујемо своје биолошке, животне, идејне, хуманистичке идеале и где се заправо једино можемо срести са другим особама у језику којем комуницирамо“, рекао је Александар Јерков, професор на Филолошком факултету.

У свакодневној употреби у Србији се користе два писма – ћирилица и латиница. У ћирилици је у потпуности спроведено начело: један глас – једно слово. Данас су у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо - по члану 10. Устава Србије. Упркос томе основци и гимназијалци чешће пишу латиницом. Имена продавница у најпрометнијим улицама скоро увек су исписана латиницом.

"Ћирилица је важна, она је наше традиционално, наше матично писмо, просто нема изговора и данас рећи да је она превазиђена, напротив ја мислим да је она будућност, да то показују и савремене технологије, она је заиста доступна свуда и мобилним телефонима, компјутерима, програмима“, рекао је Владан Јовановић, Институт за српски језик САНУ.

Да би се језик и писмо сачували, потребан је рад целог друштва. Из Института за српски језик наводе да мора да се реши више проблема међу којима је и број лектора.

У средњим школама, је како наводе, по програму мало часова матерњег језика, а посебно је забрињавајуће то што на факултетима који образују наставни кадар нема предмета српски језик. Недовољно је развијена свест о важности матерњег језика, а самим тим и писма. Велику претњу српском језику чине позајмљенице, највише англицизми.

„Када се изгуби идентитет, онда се губи и језик, дакле и то је један од изазова поготово међу Србима на простору некадашњег српског ширег српско-хрватског језика у републикама на том простору.Свако од нас треба да чува и негује српски језик, пре свега правилним лепим говором, при том не мислим само на књижевни језик, мислим и на дијалекте, дијалекти су такође језици у малом и они имају своја правила и они имају значај“, рекао је Владан Јовановић, Институт за српски језик САНУ. 

„Ми не знамо границе свог језика, ми не знамо како ће се он држати у будућој ЕУ и у заједници где су језици слични и блиски. Ми не знамо да ли смо у стању да интегришемо културну матрицу која га окружује, ми не знамо јесмо ли стварно писмени или смо само полу приучени и јесмо ли заиста у своме језику или живимо тако што користимо један сићушни његов делић и тако што га кваримо што на друштвеним мрежама што свакодневној комуникацији, што у јавном простору где истакнути људи не само политичке фигуре говоре онако како не би смеле да говоре“, рекао је Александар Јерков,професор Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Осим бриге о очувању језика, велика је и ко ће да учи нове генерације. Прошле године смер српски језик и књижевност на Филолошком факултету уписало је тек шесторо студената.