Изложба „Надежда и савременици“ у оквиру „Винаверовог света“ Народног музеја у Шапцу

У Винаверов свет уткани су његови заноси, таленат, непристајања, јунаштво. Студирао је математику и физику на Сорбони, преводио Андерсенове бајке, био добровољац у ратовима. У родном Шапцу, почео је да пише песме. Прву збирку, која је штампана 1911. године, посветио је сестри Мјећи.

„Винавер је човек изузетне ширене, широких погледа, раскошног талента, изузетне потребе за стваралаштвом, језички чистунац, човек који је на српском језику, у чијем је извору видео несагледиве могућности стварања, створио дела непролазне вредности и оставио нам тај свој траг данас као путоказ. Да ли га ми довољно препознајемо или не, време које је пред нама ће показати и скројити праве речи“, истакла је Александра Павловић из Фондације „Станислав Винавер“.

Станислав Винавер био је пријатељ са књижевником Растком Петровићем, Надеждиним братом. Поред њених дела у шабачком Народном музеју, су и слике њених савременика, од Бете Вукановић, Живорада Настасијевића до Саве Шумановића.

„На овој изложби представљено је пет слика Надежде Петровић. Њен уметнички опус представљен је кроз неколико фаза развојних у њеном сликарству. Наравно, ништа мање нису значајни ни остали аутори који су стасавали у последњим деценијама 19. века, а уметничку зрелост достизали у првим деценијама 20. века. Нема сумње, јединственост је, што у једној малој земљи на Балкану, скоро сви тадашњи уметници, око осамдесеторо њих, практично су били у борбеним редовима и на штафелајима, на првим линијама фронта, позадинским линијама или на Острву спаса у Грчкој, стварали уметност што је јединствена појава и у светској уметности и култури“, каже Бранко Ћаловић, директор Уметничке галерије „Надежда Петровић“ у Чачку.

Део Винаверовог света су и научне конференције и концерти. Осим Трга, Шапчани у Библиотеци имају и Дворану Винавер. Војничку плочицу једног од 1.300 каплара са поносом чува Народни музеј.