недеља, 15.09.2024, 16:30 -> 16:31
Извор: РТС, Министарство културе
Селаковић на Вуковом сабору о непоколебљивој културној политици: Брига о српском језику и писму није флоскула већ мера самопоштовања
Министар културе Никола Селаковић на свечаности Вуковог сабора у Лозници истакао је да брига о српском језику и писму није флоскула, већ мера наше самосвести и самопоштовања, мера бриге нас данашњих о будућности и најавио низ корака у наредном периоду на заштити ћирилице.
Министар је напоменуо да су управо на данашњи дан када празнујемо Дан српског јединства, слободе и националне заставе, пре три године Народна скупштина Републике Србије и Народна скупштина Републике Српске донеле у истоветном тексту Закон о јавној употреби српског језика, о заштити и очувању ћириличког писма, те да он није само декларативне природе, већ смерница за наше кретање у будућности.
Селаковић је најавио да ће Министарство културе, уз подршку председника Републике и Владе Републике Србије, у наредним данима, поступајући у циљу афирмације српског језика и очувања Вукове српске ћирилице, предузети неколико корака.
Предложиће Влади да почев од 1. јануара следеће године у свим јавним набавкама информатичке опреме свих директних и индиректних буџетских корисника, свих привредних субјеката са државним капиталом, као и јединица локалних самоуправа и органа чији су они оснивачи, императивно, а не факултативно, набављају искључиво двоазбучне тастатуре како би створили услове да ћирилица постане макар равноправна у техничкој употреби са латиничким писмом.
Селаковић је нагласио да је као други корак донета одлука да на великим конкурсима за откуп књижевних дела које спроводи Министарство за наредну годину за потребе јавних библиотека држава откупљује искључиво ћириличка издања наших издавача.
Напоменуо је да држава нема ништа против да издавачи издају и на другом писму, али оно што ће држава да откупљује, то треба да буде штампано ћириличким писмом - „прелепом Вуковом ћирилицом".
Министар је најавио и да ће као трећи корак, пре краја ове године, Министарство изаћи са великим конкурсом за дизајн нових ћириличких фонтова и тиме ће заинтересовати младе дизајнере, примењене уметнике и уметнике да раде на изради фонтова, чијим би награђивањем Министарство де факто спроводило њихов откуп и понудило свакоме ко жели нове ћириличне фонтове да користи, да до њих дође без накнаде.
„Ово су само неки мали а важни кораци које смо почели да предузимамо да би сачували најважније тековине Вука Стефановића Караџића, а то су српски језик и ћирилица", поручио је Селаковић.
Министар културе је у беседи указао и да је залагање за Вука данас залагање за одбрану вуковског принципа бриге и одбране српског језика и ћириличког писма.
„То је залагање за одлучну, озбиљну и непоколебиву културну политику, ону која је свесна да је српски језик мали јужнословенски језик, али језик чија је народна књижевност пре више од два века постала део светске књижевне баштине, чији је Летопис Матице српске постао део светске културне баштине, језик који су три Бранка у два века довела до књижевноуметничких врхова којима меримо све остало написано на српском. Зато брига о српском језику и писму није флоскула, већ мера наше самосвести и самопоштовања, мера бриге нас данашњих о будућности, мера по којој ће се мерити колико смо достојни Вука, Летописа и три Бранка", поручио је Селаковић.
Министар културе је нагласио да је Вук исказивао стално интересовање за све Србе ма где живели – Срби сви и свуда - а истовремено својим великим европским искорацима дао снажан националан печат, изграђен етички кодекс, државотворни однос према српској историји изграђен на косовском завету.
„Нека то буде и наш пут данас. Он није лак, али Вуковим речима упућеним Лукијану Мушицком након погрда и напада на Српски рјечник из 1818. године речено: 'Не да се, али ће се дати'. То је пут чврсте воље и снаге да се бори за своје ставове, идеје и језик свог народа'", додао је Селаковић.
Министар је подсетио да се данашњи скуп одвија у години у којој се навршава 160 година од Вукове смрти и 210 година од изласка првих Вукових дела која су постала темељ наше новије културе - збирке народних песама назване „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“ и граматике коју је назвао „Писменица сербскога језика по говору простога народа написана“.
Уз то, додао је, ово је година у којој се навршава и 200 година од изласка првог броја Летописа Матице српске, најдуговечнијег живог књижевног часописа у светским оквирима.
Коментари