Милица Недић и Весна Јаћимовић – овогодишњи носиоци Плакете „Бранислав Мане Шакић“

Према једногласној одлуци овог оцењивачког тела, Милица Недић, уредник и водитељ информативног програма РТС-а, и Весна Јаћимовић, спикер у пензији РТВ Црне Горе, су својим дугогодишњим радом и, пре свега, говорним квалитетима, заслужиле да буду овогодишњи добитници Плакете која се, иначе,од 1998. године непрекидно додељује спикерима, водитељима и новинарима за врхунски домет и изузетан професионални приступ послу.

Милица Недић је завршила Филолошки факултет, смер: Српски језик и књижевност. Од 1990. je радила хонорарно у РТВ Београд, да би након четири године стекла статус стално запосленог, бележећи у марту 2024. – три деценије непрекидног рада у овом медију. У периоду од 1990. до 2000. је уређивала и водила Београдски и Јутарњи програм РТБ-а, пратећи социјалну политику и рад Скупштине Београда.

Потом, од 2000. постаје део тима Информативног програма РТС-а као уредник и водитељ Дневника, извештавајући, поред осталог, и о раду Скупштине и Владе Србије, те о изборним кампањама, уз представљање председничких и кандидата за градоначелнике. Водила је и емисије са актуелним званичницима, уз учешће колега других ТВ и новинских редакција. Аутор је неколико репортажа и путописа. Како наводи, дугује велику захвалност доајенима Драги Јонаш, Душанки Калањ, Јови Шћекићу, Мићи Орловићу, Милану Недићу и др.,од којих је много научила.

Чистота њеног говора, беспрекорна акцентуација и стабилан тон током вођења емисија су, према мишљењу Сање Лубардић, уредника и водитеља ТВ Студио Б и члана жирија, веома битне карактеристике и годинама је сврставају у ред новинара и водитеља који гледаоцима, најпре гласом доносе преко потребно усмерење на садржај, без скретања пажње на сопствену појаву. Говори јасно и сигурно, и што је најзначајније – зна шта и о чему говори. Све ређа је способност да се садржај уређује и представља у исто време, што је најјачи адут професионалаца који то поседују, и као такви, међу којима је и Милица Недић, заслужују посебну похвалу.

Весна Јаћимовић је, након завршене гимназије у Вуковару, наставила надоградњу образовања на Правном факултету у Новом Саду. У РТВ Црне Горе почиње да ради као спикер 1982, обављајући овај итекако захтеван посао у оба гласила све до 2012. године. Поред информативног, као основног, радила је и у емисијама образовног, културно-уметничког и документарног, те на синхронизацији страног програма (са енглеског и италијанског језика). Од 2010. је хонорарно ангажована у Библиотеци за слепе Црне горе на снимању књига и часописа.

Након пензионисања 2017. ангажована је у Српској РТВ ЦГ као спикер информативног програма, и уредник и водитељ документарних емисија. Захваљујући гласовним способностима и говорном умећу од 1996. је водила Недељу радија Брезовице, потом Међународне телевизијске фестивале у Бару, Светосавске академије у Бијелом Пољу и Пљевљима, као и смотре културно-уметничких друштава. На Фестивалу радијског стваралаштва Црне Горе 2010. године уручено јој признање „Текла Јовићевић“, које се додељује најбољим спикерима.

У прилог реченом, своје мишљење, каљено дугогодишњим спикерским радом, најпре у Радио Бањалуци, а потом и у РТВ Републике Српске, дала је и Слободанка Вујанић, члан жирија, истичући да Весна Јаћимовић поседује чист глас, са правилним изговором и дикцијом, која уверљиво и одговарајућом динамиком преноси информације гледаоцима, те је без оптерећења могу слушати. Оно што треба истаћи је, како каже, посебном топлином обојен глас, изражена мирноћа и ритам изговорене реченице, који се слуша са лакоћом, представљајући прави глас доброг спикера.

Иначе, уобичајена пракса свечаног уручења Плакете добитницима, која се одржава 5. јуна, на дан рођења Шакића, изостаће ове године из објективних разлога. Обавиће се 2025. заједно са одабраним носиоцима за ту годину.

Подсећања ради, ово признање, које се додељује 27 година у низу, носи печат поштовања према Браниславу Манету Шакићу, заљубљенику у чистоту језика и лепоту изговорене речи, чији су живот и четврт века спикерског рада остали уткани у битисању смедеревског радија. Значај одличја је утолико већи, уколико се зна да је првo и, до скора, јединo те врсте на подручју бивших држава СФРЈ и свих потоњих до данас.