Тужни тропи и рањивост шума кроз призму уметника у бечком Кунстхаусу

Бечки Кунстхаус отворио је врата после реновирања. Прва тематска изложба бави се екосистемом шума, тамо где се додирују уметност и природа.

Зграде архитекте и сликара Хундертвасера, имају мањак равних површина. У музеју „Сто вода” је све закривљено.

Код реновирања је објекат постао аутономни геотермални систем, па посетиоце већ у атријуму дочекује атмосфера тропа. Прва изложба је у контексту: Шеснаест глобалних уметничких позиција користи шуму као индекс, репрезентацију и симбол, да покажу њену рањивост кроз неконтролисано крчење и монокултуре.

„Овде се може видети триптих ирског фотографа Ричарда Моса из његове серије Тужни тропи, која тематизује екоцид у бразилским шумама. Виде се последице рада илегалних пилана у подручју Амазона. Мос употребљава специјалну технику, снима мултиспектралним камерама из ваздуха, па материјал пропушта кроз џи-ај-ес. Одатле интензивни колори као сакривена страна природе”, рекла је Софи Хаслингер, кустоскиња.

Највише, где се изложба приближава Србији су Карпати. Целулозно саће је утроба Икеиног столића од седам евра, баченог поред пута.

Остаци карпатских прашума су беспомоћни пред енергијом модерних дрвокрадица, који руше стабла од неколико стотина година за намештај од неколико евра. Да ли би комад намештаја вредан хиљаде евра био примеренији?

„Ја не бих купила ни племенити комад намештаја од таквог дрвета. Осим тога, било би и илегално. Посебно старо дрвеће је заштићено низом ЕУ закона, које дрвокрадице у Карпатима заобилазе тако што дрво исеку на комаде одмах ту где су га оборили, тако да је после немогуће утврдити колико је дрво заправо старо – осим у лабораторији, а њихов рад је скуп”, каже Сузане Криман, уметнички сарадник.

Насиље уништава природу. Али и покрети за очување природе делују са извесног степена насиља. Где стоји ова изложба?

„Ауторе заступљене овде видим као групу савезника у покрету за спас планете и будућност вредну живљења. У првој линији они су уметници, али деле програмска начела протестних покрета за очување климе”, додала је кустоскиња Хаслингер.

У парламент шума уводи експонат Маркуса Јешаунига, архитекте који је постао еко-уметник.

Маркусова инсталација од маховине и папрати поседује мноштво референци: Кенотаф Кензо Танге у Хирошими, труло-куће у Апулији, балдахинска архитектура вилењака…

Као антропоморфни облик, то је погнутост, знак за нову скромност у односима с природом.