Мапе, намештај, фотографије... Зашто посетити Музеј Јована Цвијића

Музеј српског географа и научника Јована Цвијића отворен је први пут за јавност 1968. године, а смештен је у породичној кући у којој је Цвијић живео са својом супругом Љубицом Крстић.

Кућа је сазидана 1905. године, а за декорације је задужен Драгутин Инкиостри Медењак, уметник из Сплита и сакупљач народних орнамената и рукотворина у сврху оснивања српског националног декоративног стила.

„Постоји стална поставка која се не мења, међутим, постоје одређени предмети који се с времена на време промене или се због одређеног догађаја управо они презентују. Ето на пример ове године обележава се 100 година од добијања златне медаље Америчког института коју је Јован Цвијић добио 1924. Та медаља, реплика медаље, је изложена данас у поставци управо из тог разлога и може се видети", рекла је кустос Марија Петровић.

У сталној поставци Музеја налазе се ликовни радови, фотографије, Цвијићев истраживачки рад, његови лични предмети и географске мапе које се и данас користе. Такође, ту је намештај фолклорног стила са елементима сецесије, пресвучени везовима и тканинама из Цвијићеве колекције.

„Оно што је карактеристично јесте да се стална поставка која је доступна публици данас у музеју састоји из истраживачког и научног рада Јована Цвијића, као и део изложбе који говори о његовом животу, док се остатак заправо односи на просторије које су аутентичне и представљају заправо просторије у којима су живели Цвијић и његова супруга", додаје Петровићева.

Делови куће оштећени су током бомбардовања 1999. године, а намештај из дневне собе није сачуван. Међутим поједини сачувани, аутентични предмети попут столице за заљубљене, оригинално сликарство у улазном холу, као и аутентичне преписке Јован Цвијића обухваћени су сталном поставком овог музеја.