Јубиларно, педесето извођење представе „Иванов“ у Народном позоришту

У Народном позоришту јубиларни 50. пут изведена је драма „Иванов“, Антона Павловича Чехова. Режију и адаптацију потписује Татјана Мандић Ригонат, а насловна улога поверена је Николи Ристановском од 2016. године, када је „Иванов“ премијерно представљен на Великој сцени.

Иако је настао 1887. године, Иванов кореспондира са савременим човеком јер преиспитује душу, љубав, и смрт. Заједничка тачка са публиком која је на сцени је живот, отуда и дуговечност.

У прве три године представа Иванов изведена је 45 пута. Жеља Иванова Николаја Алексејевича је да се видимо на стотом извођењу.

„Иванов је сваки човек који мисли, који осећа, који се пита зашто је овде, шта све има смисла. Педесет играња Чехова, Иванова, одједном човек постане свестан шта заправо пише у тексту. Свако ново извођење доноси неке мале истине које нам промакну у првих десет извођења или на премијери“, истиче Никола Ристановски.

Без здраве границе у љубави Ана Петровна допустила је да буде одбачена од човека кога воли, од родитеља чију је јеврејску кућу напустила и упркос доброти, доживи трагедију. Током осам година играња овог комада Нада Шаргин је у Ану уткала нови тон топлине.

„Љубавнија ми је, меканија. Више је волим и ја, изгледа и више је разумем. То ми прија, некако је природнија реплика, више верујем. Некако више знам шта је иза тих реплика и шта све стоји. Када дуго играте онда тек на неким извођењима откријете шта све може да стоји иза једне речи“, наводи Нада Шаргин.

„Наша представа је заправо један обред. Заједнички обред са публиком. То је обред у којем је душа у првом плану. Душа је нешто што баш не можемо да дефинишемо, али лако осетимо, а то је оно што је најтеже у позоришту“, напомиње редитељка Татјана Мандић Ригонат.

Иванов је емоционално мисаоно ткање које је донело многе награде и признања, узбуђења и радост, али и тугу.

Предраг Ејдус као Гроф Шабељски, затим Бранко Цвејић, Данијела Угреновић као Зинаида, вечно су напустили ову Чеховљеву интимну причу.