Приказ великих страдања и идеолошких сукоба – „Међу издајницима, шпијунима и јунацима" Владимира Ваухника у РТС Клубу

На промоцији су говорили Жанета Ђукић Перишић (књижевна историчарка), генерал мајор Светко Ковач, некадашњи директор Војнобезбедносне агенције, Мухарем Баздуљ (књижевник), Бора Бабић (директорка Академске књиге) и Владимир Петровић (приређивач књиге).

Владимир Ваухник, истакнути југословенски официр и обавештајац, долази у Берлин 1938. године. Наредне три године проводи као војни аташе у југословенској амбасади у време мандата Иве Андрића.

Стварајући обавештајну мрежу на територији Трећег рајха, открива низ тајнихнемачких војних података, међу којима су били и планови напада на Совјетски Савез и Југославију. Ваухник у Берлину присуствује кључним историјским догађајима.

Немци су га ухапсили након 6. априла и притворен је у берлинској централи Гестапоа, после чега бива послат у Загреб са задатком да уведе ред у војску НДХ. Згађен усташким злочинима, користи прву прилику и бежи у Словенију, где са сарадницима оснива тајну обавештајну организацију.

У наредне три године Ваухник ће са групом обавештајаца са подручја целе Југославије западним савезницима, пре свега Британцима, доставити мноштво драгоцених података.

Описујући све ове године исцрпно у својим мемоарима, Ваухник саставља изузетну слику ратних година, говорећи о средишту нацистичког зла које је добро познавао и о југословенским приликама обележеним великим страдањима али и идеолошким сукобима који ће одредити послератну судбину земље. Ова књига нам даје прилику и да први пут откријемо устројство британске обавештајне службе у окупираној Југославији.

Драгоценост ових мемоара огледа се добрим делом и у детаљним описима рада обавештајне службе, посебно у тренуцима окупације, али и у представљању ратних стратегија и операција на питак начин. Они су и политичка хроника трусног времена сједињена са причом о животу једног крајње занимљивог човека. И то човека чији су се животни путеви укрстили с невероватним бројем личности које су обележиле историју двадесетог века, не само на нашим просторима.

Међу тим именима су: Иво Андрић, Адолф Хитлер, кнез Павле Карађорђевић, Хајнрих Химлер, Херман Геринг, Вилхелм Канарис, Валтер Шеленберг, Милан Стојадиновић, Милан Недић, Душан Симовић, Драгољуб Дража Михаиловић, Херта Хас, убица Розе Луксембург, Зоран Мушич, један будући римокатолички светитељ, усташка врхушка, четнички и партизански команданти, агенти енглеске обавештајне службе и Гестапоа...

О аутору

Владимир Ваухник (1896–1955), југословенски официр и обавештајац словеначког порекла. Као питомац Пешадијске кадетске школе у Марибору учествује у Првом светском рату у Галицији. Након рата завршава Војну академију у Београду и чувену француску Специјалну војну школу Сен-Сир.

Предавао је војну стратегију, а 1934. је распоређен на место начелника штаба Дринске дивизије. Године 1938. бива постављен за војног аташеа посланства Краљевине Југославије у Берлину. Надређени му је био Иво Андрић.

У Берлину борави све до избијања рата у Југославији у априлу 1941. Након што га је Гестапо испитивао, послат је у Независну Државу Хрватску са задатком да устроји рад хрватске војске. Бежи ускоро у Словенију.

На челу је обавештајне организације која је за западне савезнике прикупљала податке у целој Југославији.

Бежи из Југославије у јуну 1944. г., након што је Гестапо ухапсио већи део чланова организације. Прво борави у Швајцарској, а након рата се сели у Аргентину, где умире 1955. Поред мемоарских записа, објавио је и низ војнотеоријских студија и чланака, најчешће под псеудонимима.