Изложба о протестима, нова архитектура старог феномена
Политички протести држе свет у шаци. У бечком Музеју примењене уметности отворена је јединствена изложба која се бави просторном артикулацијом глобалног таласа протеста. Каква је нова ефемерна архитектура једног старог феномена?
Иза сталожене неоренесансне фасаде крију се често драматична материјална сведочанства. Најновија изложба нема премца. Кураторски тимови из музеја примењене уметности Беча и Франкфурта на Мајни две године су анализирали инжењеријски сетинг културе и некултуре протеста. Резултат су макете ризика, утопије и опструкције професионално урађене од студената архитектуре. Ратови за улице, шуме и климу у језику минијатура.
„У те две године су се протести глобално не само појачали, већ променили у карактеру. Поднаслов изложбе уважава нове појавне форме: барикаде, кампове, брзо лепило. Али као феномен протест је сачувао аналогни и архаични карактер. Један плакат је увек плакат подигнут на штапу – старо, свеједно делотворно средство и у дигиталном добу. Кампови такође раде са рудиментарним средствима – три штапа, пластична фолија и простор је освојен“, каже директорка музеја Лили Холајн.
Србије, и уопште првог суседства нема. Ту је филмски колаж режисера Оливера Харта, ту је оригинални висећи мост из Хамбашке шуме код Келна, где су демонстранти зауставили проширење рудника угља. Тенсегритy и моноподи расту у висину; свака кула подиже трошкове полицијских акција. Доле леже симболи полицијске немоћи, барем у демократијама.
„Протестна архитектура се мора видети у историјском контексту. У 19. веку су превасходна форма биле барикаде. Главни модус данас је поротестни камп, главни фокус простор: Простор се осваја, штити, брани и ствара. Изложба је вредносно неутрална и независна од циљева протеста. Нас не занима шта и зашто, већ како: Које просторне стратегије користе демонстранти да постигну политичке циљеве“, наводи кустос Себастиан Хакеншмит.
Привремена архитектура није нова. Победничке поворке из римског доба. Тропаиони. Барокни тријумфални лукови од дасака и златног праха. Кулисе у првим филмским спектаклима. Кућице божићних сајмова.
На историјску ефемерну архитектуру сада се настављају примерци нове архитектуре протеста и барикада. Разлика није само у изгледу. Старо пролазно је желело да оплемени шперплочу и картон; ново пролазно да нас врати на шперплочу и картон.
Коментари