Уникатни аварски појас од злата са драгуљима од данас у Музеју Срема

На снази су посебне мере безбедности, онако како налаже излагање културног блага првог реда. У просторији у којој ће појас бити изложен, посетиоци ће моћи да се задрже тек пет минута. У просторији истовремено може бити највише петоро људи, а посетиоци ће пролазити контролу, попут оне на аеродромима. Коришћење мобилних телефона је забрањено.

Реч је о јединственом предмету на свету, иако су пронађена још два аварска појаса, али је само појас који ће бити изложен у Музеју Срема комплетан.

„Овај уникатни предмет на глобалном нивоу се састоји од десет копчи, материјал је злато и драго камење, тежина му је око килограм и по, тако да, његова вредност је огромна, пре свега, због тога, а има додатну вредност што је уникатан, и као такав је суштински непроцењив“, рекао је директор Музеја Срема Андрија Поповић.

Објаснио је да су Авари били коњички народ који се нашао на нашим просторима током шестог и седмог века.

„Била је то заправо хорда коју је предводио истакнути појединац, односно војсковођа који је носио титулу кагана. Ми сматрамо да због раскоши, украса и велике вредности појаса, да је овај златни појас припадао кагану Бајану Првом, војсковођи који је покорио славни град Сирмијум који је шест векова трајао на овом нашем простору. Техника која је коришћена је техника византијских мајтора, што нас води до чињенице да је вероватно овај појас понуђен као нека откупнина, да каган узме тај појас, а да своју хорду одведе на неку другу страну.

„Као што смо видели у историји, он није поштовао тај договор, али је појас свакако узео. У питању је рад византијских мајстора какав се више не може репликовати. У питању је техника шан плеве, jувелири су дали своје виђење, да она постоји и данас, али као таква не. Једноставно више не постоји, према томе, израда реплике је отежана, ми се надамо и томе, али овакав појас се више не може направити“, додаје Поповић.

Појас је пронађен 1992. године у атару села Дивош, након чега стиже у Музеј Срема на анализе.

„Процена стручњака је била да он мора да иде за Београд на конзервацију и додатна испитивања. Народни музеј као врховни музеј у Србији, сматрао је да појас треба да припадне њима и ту креће борба тадашњег руководства за враћање појаса у Сремску Митровицу. Врховни суд је 2007. одлучио да појас припадне Сремској Митровици, и он се налази у Сремској Митровици и припада Музеју Срема и нашим Митровчанима“, рекао је заменик директора Музеја Стефан Вучић, и позвао све широм земље и света да посете Музеј Срема који је сада, према његовим речима, центар света.