Српска савремена уметност представљена на изложби у Бечу

„Изложба се зове Games, planes and soft openings (Игре, површине и мека отварања) зато што на неки начин имамо мотив игре који се провлачи кроз доста уметничких радова и идеју уметности као игри као отвору, прозору у разумевање уметности. С друге стране, ту је уметница Марина Марковић која се бави телом, њен перформанс се базира на телу. Уметност која се базира на телу и идеја о мекоти тела као неке врсте портала“, истакла је кустоскиња Александра Лазар.

Интернационални успех Марине Абрамовић је Србији донео неформалну титулу светског шампиона у перформансу. У пионирском добу су перформанс уметници били модерни гладијатори. Нове генерације су више кротитељи друштвених монопола.

„Мислим не нужно гладијаторски, али ја сам кожу узела као неко место преговора, измeђу себе и друштва. Тетоважу феминистичка теорија види као неку врсту отимања тела назад од друштва, у ствари борбу за аутономију тела“, рекла је Марина Марковић.

Свако уметничко дело настаје из неке унутрашње дилеме, иза сваког стоји нека емоција. Која емоција влада овде?

„Мислим да је то љубав. На крају се сви вратимо на то. Мислим да је уметност пре свега за мене била тај пут да живим живот с радошћу, раздраганошћу, верујући да је све у њему решиво“, рекао је уметник Урош Ђурић.

„Рекао бих да је емоција која стоји иза ових дела, и то без остатка, емоција храброг гледања унапред. Неки уметници су политички критички, окренути стварности, али и њихови радови су увек у свему ношени оптимистичном основном нотом“, истакао је кустос Хектор Пољак.

Централноевропска, источноевропска уметност се већ дуго слива у Беч. Беч је практично центар за украјинску уметност. Сви су ту, само Србија тешко долази, чисто организационо питање. Места има. Ово је почетак исправљања те грешке.