Музеј савремене уметности проглашен за музеј године у Србији

На јубиларној двадесетој свечаној скупштини националног комитета ICOM Србија, одржаној 18. маја у Београду на Међународни дан Музеја, за музеј године у Србији проглашен је Музеј савремене уметности у Београду. Награда је додељена за изузетан допринос развоју музејске делатности, несвакидашњу и ангажовану посвећеност проучавању, заштити, презентовању и интерпретацији културне баштине Србије током 2022. године.

Маријана Коларић, директорка МСУБ, истакла је да је награда изазвала искрену радост свих запослених, и да припада целокупном тиму Музеја: „Ова најзначајнија награда из области музејске делатности представља подстицај и мотивацију да будемо још бољи у реализацији наших програма, да константно унапређујемо како музејску делатност и праксу, тако и музејско искуство наших посетилаца.

Драго нам је да су колеге и колегинице из других музеја препознали и подржали наш труд и рад. Иако је Музеј савремене уметности био номинован у неколико категорија - награда за Музеј године, као кровна награда ИЦОМ-а потврда је брижљивог рада и труда музејског тима на реализацији богатог програма и садржаја током прошле године, међу којима смо имали изузетно захтевне пројекте. Честитамо и свим другим колегама и колегиницама који су били у номинацији ове године као и награђенима”.

У категорији за музеј године међу номинованима били су Музеј наивне и маргиналне уметности, Јагодина: Музеј Војводине, Нови Сад; Народни музеј у Белој Цркви; Народни музеј Шумадије, Крагујевац и Музеј савремене уметности.

Награде су додељене су у четири различите категорије: за публикацију године, пројекат године, музејског стручњака и Музеј године.

Публикација године је „Слобода је наш сан - Тематски каталог предмета из фонда Музеја Југославије који документују живот у логорима и репресивне мере у току Другог светског рата”, ауторки Ане Панић и Веселинке Кастратовић Ристић, коју је припредио Музеј Југославије. У овој категорији номиноване су биле и публикације „Галерија фресака у Београду” (Бојан Поповић, Народни музеј Србије); „Култура приступачности: истраживање приступачности музеја и галерија у Републици Србији” (Маријана Миланков, Богдана Опачић, Бојана Субашић, Завод за проучавање културног развитка, Београд); „Метод као предмет или предмет као метод: поучавање (о) уметности у осам корака (Милица Божић Маројевић, Филозофски факултет, Центар за музеологију и херитологију); и „Понос нације. 175 година Галерије Матице српске” (Тијана Палковљевић Бугарски, Галерија Матице Српске).

Најбољи пројекат 2022. године је „Лета пре нета” (Мирјана Бабић, Милена Врзић Бешић, Милена Видосављевић, Тамара Тешевић) Музеја науке и технике у Београду. У конкуренцији су били и „Femina Balkanica: mater, matrona, augusta, dea. Жена на Балкану у античком добу” (Деана Ратковић, Вера Крстић, Татјана Цвјетићанин, Веселинка Нинковић, Мирјана Глумац, Народни музеј Србије); „Миграције у уметности - уметност миграција” (Данило Вуксановић, Јелена Огњановић, Лука Кулић, Галерија Матице Српске); Музика пријатељевих корака (Петар Декић, Народни музеј Смедеревска Паланка); и „Ствари вибрантне – ствари свечане” (Сенка Ристивојевић, Мирослав Карић, Музеј савремене уметности у Београду).

За стручњака године проглашена је Биљана Црвенковић, виша кустоскиња Музеја примењене уметности у Београду. Други номиновани за ову награду били су Александар Репеџић, кустос Музеја Понишавља Пирот; Ана Панић, виша кустоскиња Музеја Југославије; Дејан Воргић, кустос Музеја примењене уметности; и Иван Станић, виши кустос Музеја науке и технике.