Зар осећање које везује двоје људи нема сопствену истинитост? – Сали Руни одговара у роману "Интермецо"

Иако су њени јунаци и публика углавном миленијалци, а њу називају Селинџером снепчет генерације, и старија публика уживеће се у судбине свих њених ликова јер она продире у дубине људске душе и међуљудских односа. Пишући о узлетима и падовима, срећи и страховима такозване генерације Зед захвата осећања сваког читаоца.

Јунаци њеног четвртог романа су браћа, двадесетдвогодишњи Ајван, десет година старији Питер и њихове три девојке. Та занимљива математика даје посебан простор проницљивој литерарној анализи односа и етичких дилема за коју је специјалиста Сали Руни. Први пут у средишту су породични односи. Зато је ту и низ чланова родбине, мајке, очеви, очух, полубраћа и куца Алексеј.

Протеза на шаховској табли

Ајван је већ завршио студије, успешан је шахиста, лепо изгледа. Све указује на срећу. Али ето изненађења! Сали Руни му "ставља" протезу на зубе, а његов живот на замишљену шаховску таблу у којој се стално смењују добри и лоши потези.

Он зна сва шаховска отварања, али сам је затворен, неуклопљен у породичне и друштвене односе. Ауторка је мајстор карактеризације ликова, а овакви обрти су плод посебне литерарне вештине. И када младић пронађе срећу у љубави једне жене, Маргарет, живот постаје још замршенији јер је много старија од њега. Шта их чека? Или боље речено шта вас, читаоца, чека?

Узбудљива прича коју ћете живети са јунацима, али и дубоко размишљање, тражење одговора. Баш као што је сама ауторка најавила сместила је "интимне односе у друштвени оквир, другачије речено – однос између нашег етичког размишљања и нашег друштвеног живота. И ту је посебно занимљиво колико на везе утичу претпоставке о могућој реакцији друштва, што заправо доводи до неискрености и према себи и према другом, а одатле до спутаности у изражавању сопствених жеља и осећања".

Ту препреку тешко савладавају сви јунаци. Зато закључују: "Сам живот је мрежа, која држи људе на месту, даје смисао стварима. Није могуће срушити границе и само наставити да постојиш без смисла. Људи, други људи, чине то немогућим. Али без других људи, не би ни било живота."

Питер је сушта супротност брату. Звезда. Засија на сваком месту. Као адвокат, другар, љубавник... За њега Ајван је лузер. Њихови прави односи долазе до изражаја после очеве смрти. Сећају се заједничког живота, мајке која одлази са другим човеком и све време провлачи се питање ко је кога издао.

"Оно што је стварно припада материјалном свету. Осећања, успомене, замисли, снови: све то је изван сфере објективне стварности, те савршене самодовољне сфере, као што се у снежној кугли све оно што је стварно налази унутра".

А снежна кула Питеровог живота стално пени. Каква је ту тек етичка узбурканост! Његова љубав је Силвија. Лик извајан по моделу правих модерних хероина. Али баш зато, због њене великодушности (о правим разлозима ћете читати) њихова љубав је осуђена на тренутке (о правим разлозима ћете читати). За обоје изузетне.

Зато се Питер у једном тренутку запита питајући све нас: "То осећање између њих двоје зар није било истинито, зар осећање које везује двоје људи нема сопствену истинитост? Не у смислу истиносне вредности у формалној пропозиционалној логици, не. Онда зашто та реч истина садржи у себи и неки осећај који није обухваћен формалном дефиницијом?"

Мој фаворит међу ликовима је Наоми. Девојка са којом Питер живи и коју издржава. Наизглед површна, а уствари само младалачки поједностављује велике ствари живота. И воли. Живот, људе, све. Она је радост која свима недостаје.

Искоришћавање финансијски сексуално и финансијски емотивно

Аутори воле своје ликове. а мислим да и Сали Руни воли Наоми када је од издржаване девојке, на први поглед "спонзоруше", направила добродушну јунакињу пуну разумевања за све. Сам Питер ће дефинисати однос говорећи да он њу финансијски, сексуално, а она њега финансијски, емотивно искоришћава.

Коначно размишљаће: "Може бити искоришћавање и када се новац даје; а и кад се узима. Новац је углавном једна веома искоришћавајућа супстанца, која ствара нове облике искоришћавања у свим односима у које се умеша. Подмазује искористљивошћу точкове људских интеракција".

Питање емотивне ангажованости различите врсте, то су Силвија и Наоми.

"Да узме награду у кешу или новчану награду, шта мислите. Сукоб различитих филозофија. Зрелост против младости. Да, трезвеност против декадентности, интелект против апетита, могао би да ређа даље."

Шта мислите? Шта ће одабрати? Онако како је одлучила ауторка. Потврдиће у сваком случају Сали Руни да у питањима љубави, брака, интимног живота нема рационалних аргумената. И да је заслужено стекла списатељску славу. Читаву генерацију потенцијалних нечиталаца, преданих пратилаца друштвених мрежа, претворила је у љубитеље својих књига, а баш на друштвеним мрежама постала је права звезда.

Каква срећа за књижевност! Једноставним стилом сеже у саму суштину својих ликова, смешта све у оквир актуелних друштвених и економских односа, преиспитује валидност важећих моралних кодекса и уклапања у клишее.

Уз књиге Сали Руни не нуде кексиће, кремице и регенераторе за косу да мотивишу купце.

Напротив, њени читаоци хрле да набаве торбице с одштампаним њеним именом, нотесе са женским ликовима на корицама и шоље с мотивима романа. И Алексеј је на њима. Победа најчистије љубави!