„Укус сунца“, књига Весне Станишић о бљеску људскости усред апсолутног зла

Нова књига Весне Станишић „Укус сунца“ представљена је у књижари у СКЦ-у.

Фрагменти емигрантских успомена с почетка егзодусног таласа из Југославије, у предвечерје рата и распада земље, сажети су у питку прозу кроз коју лично, аутентично искуство ауторкиног избеглиштва у Шведску, репрезентује универзалну тескобу лиминалних – живота у процепу, негде између различитих језика и култура.

„Али шта је то између чега се тај живот дешавао? Тај неки цунами апсолутног зла који се сручио на све нас је мене довео у ситуацију где сам била сведок како су појединци у том општем злу успевали да остану људи. Много је теже и много је опасније бити супротност тога зла“, објашњава списатељица и драматург Весна Станишић.

Згуснути мемоарски роман Укус сунца иако подастрт горким талогом искуства, утолико више наглашава све мале бљескове људскости, у ситуацијама оскудице и скученог маневарског простора за све слојеве егзистенције.

„Ради се о томе да смо сви ми под једним сунцем и да колико год ми одлазили из своје матичне земље, на крају смо ипак део једне приче и тог једног сунца. Ми само треба да се препознамо у непознатом и у сваком непознатом простору и у свакој непознатој ситуацији има много тога 'нас' мада тога ми нисмо свесни“, истакла је ауторка књиге Укус сунца.

Иако је ово „лако могла бити књига о патњи и понижењу“ она то није него је дело „о малим победама са великим утицајем на људске животе“, како у предговору истиче редитељка Ана Суша.