Изложба Лилијан Лијн у Бечу – тријумф матријархата у цикличности људских култура
Бечки МУМОК је у ову годину ушао са изложбом америчке мултимедијске ауторке Лилијан Лин. Поставка ретроспективно показује почетке у кинетичкој и оптичкој уметности, до зреле фазе у обради мита о женском божанству.
Лилијан Лијн је рођена у Њујорку, 1939. године. Родитељи су руски Јевреји, који су само четири месеца пре њеног рођења стигли бродом из Антверпена. У њој је остао читав свет – одрастала је у Лугану, студирала археологију на Сорбони, живела у Атини, враћала се у родни град, данас живи у Лондону.
И њена уметности је нексус модерних струјања. Прво надреализам, затим кинетизам као Тенгели, или њен први муж, познати грчки уметник Такис. Из беле светлости призме је извлачила боје дуге и поставила основе минималног оп-арта. А онда је по инспирацију отишла у темељно и колективно.
„Лијн је од почетка имала фокус на грчкој и сумерској митологији, али је то доминантно тек од средине осамдесетих. Из идеје заборављених богиња она разрађује женску фигуру већу од живота. Лијн није једина која полази од тога да су западне цивилизације потиснуле женски принцип и тиме га фалсификовале у историји идеја. Представа натприродно велике фигуре која се креће, пева и светли, служи томе да се тај моћан, самосвесан женски принцип поново учини видљивим“, објашњава кустоскиња Мануела Амер.
Један део њених техника се односи и на добро старо сликарство. Ту ствара колористичке серије које се играју са средњовековном представом о правцу читања визуелних нарација. Као овде, где су показане Добра мајка и Лоша мајка, али без вредносног суда да ли с лева, или са десна.
„На принцип моћне женске фигуре Лијн додаје психолошку фасету из Јунгове теорије архетипа. Диптих Добра мајка и Лоша мајка игра се квалитетима деструктивног и хранитељског, уједињених у архетипским представама мајке. Оба принципа су присутна и служе као признање да из колективно несвесног делују снаге и енергије које управљају животом. Лијн користи и архетипове невесте, ратне фурије и медузе – где год се јавља технички принцип јаке жене“, истиче кустоскиња.
Уметност Лилијан Лијн је аргумент за цикличност људских култура. Редукција, фрагментација. Мотиви утробе – све то у крајњем ефекту води натраг на митске почетке. А митско и митолошко је код Лин увек кодирано на женски принцип, па је ово што гледамо тријумф матријархата.
Коментари