Филозофија спаса и естетизација отпада

Како је градња одговорна за скоро 80 одсто глобалних емисија угљен-диоксида и 50 одсто светског отпада, има смисла да се крене одатле.

„Најбољи савезник сваке градње је рационално планирање средстава. Када архитекте раде у изобиљу, губе дисциплину и почињу да фантазирају. Код градње је увек добро знати границе, докле може да се иде. Али појам 'штедљивих простора' у архитектури не значи смањивање квалитета живљења, само ниске трошкове градње и одржавања“, каже кустос Адолф Штилер.

Изложба користи метод из концептуалне уметности – скромна визуелност, богата идеја.

Концепт је овде у естетици нових материјала направљених од старог и одбаченог. Где год се погледа, лепи отпад. Ништа није оно што се чини да јесте – терацо је од картона, керамика од пластике, цигле од сена, цемент од индустријских гасова, а ве-це је хемијска фабрика. Млади „Студио Колизија“ промовише рециклирање и "upcycling" као главну уметност будућности.

„Постоји много вредних ствари које се бацају. Зашто данас друштва цене само ново? Немогуће је рециклирати све, али много тога може; метал и дрво увек“, истиче Лара Хофбауер из „Студија колизија“.

Испод филозофије спаса и естетизације отпада стоји план конкретне архитектуре такозваних плус-кућа, које стварају добро темперисане просторе код себе и око себе.

„Плус-плус-плус се односи на технике којима се зграде претварају у постројења за производњу енергије. Такозване 'пасивне куће' су и до сада биле енергетски самодовољне, али нова генерација тог типа производи енергију као мини електрана. Преко дубинских сонди и пумпи оне су са околином повезане у циркуларни систем топлих вода. Знање и техника већ постоје, потребни су план и воља“, наводи Штилер.

Све је више изложби које веднују штедљиво и домаћинско понашање. То је већ читав један тренд на делу: Како са планетом Земљом постићи нови споразум о коришћењу природних ресурса.

Изложбе као ова раде исто оно што и еколошки покрети као "Frideys for Future" и "Next Generation" – само без насиља.