Винчанска уметност и креативност – спој митологије, естетике и занатске вештине

Обична посуда за јело, у рукама становника неолитске Винче, постаје ремек-дело естетике и функционалности. Али, као и у другим древним популацијама, ни уметност винчанске културе није настајала само ради уметности.

„Уметност у винчанској култури представља један већ доста развијен свет веровања, митологије, естетике, свега што се градило скоро хиљаду година у свему ономе што претходи винчанској култури. Дакле, када причамо о винчанској уметности говоримо о читавом испреплетеном свету и да бисмо боље разумели и приказали јавности шта заправо све то подразумева, одлична паралела је кинески фенг шуи модел који је једна примењена врста уметности и подразумева архитектуру, естетику, религију, веровања, културне вредности, друштвене околности, све је то уткано у један модел који се одражава на материјалном нивоу једне заједнице", објашњава др Мирослав Кочић, извршни менаџер пројекта „Реконструкција, ревитализација и презентација археолошког локалитета Бело брдо у Винчи“.

„Та уметност традиционалне заједнице је читав један свет који тек почињемо да откривамо и разумемо после 100 година бављења њиме, а у Винчи тек откривамо колико је заправо уметност била развијена“, додаје археолог.

Још једна велика иновација неолитског периода је откриће керамике која је све до данашњих дана остала у свакодневној употреби, а фигурине – предмети од печене земље, постали су синоним за винчанску уметност. На стотине примерака фигуралне пластике открио је проф. Милоје Васић током својих ископавања почетком 20. века. Обично су антропоморфне или зооморфне, димензија између четири и 20 центиметара.

Поштујући веома строге каноне древни уметници успевали су да представе и личне одлике својих модела.

На самом почетку, винчанске фигурине биле су стубасте и веома сличне фигуринама претходника на овом тлу. Постепено добијају све више детаља тако да данашњи истраживачи могу са њих читати начин одевања, врсте фризуре, моде и украшавања тела.

У недостатку некропола винчанске културе ове представе људи дају нам индикације о томе како су Винчанци изгледали. Поред фигурина постоје и култни предмети високе уметничке израде са прецизно изведеним детаљима.

„На фигуринама које су ритуално-симболички прикази неких индивидуа у тој култури можемо видети да се заправо појављују веома развијене елабориране шаре на одећи. На појединим фигуринама оне су бојене пигментима који су вероватно коришћени у реалности – јаркоцрвене боје, зелене. На скорашњем истраживању окрили смо да је зид често био украшен у високом рељефу пуњен фарбом. Ритуални предмети се такође уклапају у све што смо до сада причали. Дакле, та веза између природе, религије, виших бића, свакодневних особа, то је све повезано,  прожима се једно кроз друго и не постоји  тачна разлика између уметности, науке, креативности, митологије, веровања“, наглашава др Мирослав Кочић.

„Ако погледате неке традиционалне заједнице за које знамо из антрополошких извора, видећете да је у научно-технолошком процесу као што је добијање метала, кроз сваки корак од вађења руде, преко топљења метала, до добијања самог производа све прожето хиљадама духова, богова, који су ту да помогну тај процес. Али такође су присутне и оне миметричке јединице памћења једне културе у одсуству писма и писаних извора могу да се запамте", закључује археолог.

У винчанској грнчарији успостављена је матрица коју су доследно следиле многе генерације. Преовлађују црне или сиве биконичне зделе, амфоре, чиније и шоље, одлично печене и врло симетричног облика иако су рађене ручно.

Развој и промене у грнчарском стилу током времена нарочито добро се види у анализама начина украшавања, примењених техника, мотива, па чак и читавих композиција. Али, археолошка сведочанства о материјалној култури коју је остварило више од 25 узастопних генерација Винчанаца показују да је реч о занатској производњи која је захтевала озбиљна знања и вештине.