„Метаморфозе“ Немање Мате Ђорђевића до 26. априла у Музеју града Београда

Уметничка поетика Немање Мате Ђорђевића, на себи својствен начин, представља „духовни противотров за друштвене отрове и естетичку алтернативу модерном нихилизму“.

Пред публиком је око 50 радова, углавном великих формата, који до сада нису јавно приказивани.

Дела Мате Ђорђевића указују на процес мутације човека – у шта се претворио и у шта се претвара, док у неким радовима постоје чак и асоцијације на хорор филмове.

„Оно што се уселило као нека врста покрета или кадрова из филмова може само да буде неки бенефит на сам рад. Не бих се осећао лоше да људи виде неку филмску причу сличну оној врсти поетике коју користи Кроненберг или Карпентер. Мени је то сјајно“, објашњава Немања Мате Ђорђевић, ликовни уметник

Поред слика, Метаморфозе чине и цртежи који садрже генезу процеса настанка уметникових дела, али и једна новина у његовом опусу – скулптуралне форме којима у последње време посвећује доста пажње. Одбченим предметима дао је нови живот.

„То сам применио и мислим да је донело неки нови начин гледања на ствери. То је важно зато што цртежи потискују слике, слике сада потискују објекте и све то у једном амалгаму прави неку врсту односа према оној врсти стварности која мене интересује“, истакао је Ђорђевић.

Уметничке визије Немање Мате Ђорђевића публика ће моћи да види до 26. априла. Изложба Метаморфозе је још једна у низу активности којима Музеј града Београда обележава велики јубилеј – 120 година од оснивања.