Отворене изложбе у галерији Удружења ликовних уметника Србије и Павиљону ''Цвијета Зузорић''

УЛУС је највеће и најстарије регионално удружење уметника. Основано пре више од сто година броји преко 2500 чланова. Деценијама већ збира и проблеме. У 2020. једва су имали новца за месечна примања осморо стално запослених.

Нови Управни одбор, Уметнички савет, секције и радна тела од почетка године раде волонтерски како би унапредили услове за развој УЛУС-а, стваралачку делатност, али и основну егзистенцију уметника.

"У ситуацији где су и други радници једнако угрожени на различите начине, ликовни уметници не могу да захтевају нешто посебно, него морамо да будемо сензибилни и да ту борбу водимо координирано и на реалистичан начин", сматра Вахида Рамујкић, члан УО УЛУС-а.

За учешће на изложбама у овој години према конкурсу који је завршен у новембру уметници морају да плате котизацију 30 до 45 хиљада динара.

За уметнике не мали издатак. Али није ни гаранција ни цена по којој било ко може да представи своје радове.

"Избор онога што ће се десити у нашим галеријским просторима је поверен нашим колегама који раде у Уметничком савету,а са друге стране то питање котизација је и питање како можемо даље да функционишемо. Наш дугорочни план је да котизације не постоје", наводи Војислав Клачар, председник УО УЛУС-а.

Један од циљева је, кажу, да се ситуација преокрене и да се уметницима обезбеде накнаде за излагање.

"Мислим да је врло значајно, јер ипак се овде ради о нашим будућим каријерама и начину наших живота. Тако да нисам видела опцију да не будем део тога и да доприносим", каже Јелисавета Рапаић, нови члан УЛУС-а.

Корак по корак верују у УЛУС-у да ће стићи до дугорочног системског решења нагомиланих проблема.