Шта се догодило са чувеним оргуљама из Дома синдиката

Мало је Београђана који се сећају да су се некада у Дому синдиката налазиле оргуље јединствене у Европи. Они ретки који их памте понекада уђу у потпуно реновирано здање и питају портира шта је са тим оргуљама.

Иза дуге црне завесе, далеко од очију јавности, једине оргуље у нашој земљи које се налазе у концертној сали. Датирају из педесетих година прошлог века, тешке су неколико тона, са цевима и по 10 метара, према процени светских стручњака - редак примерак.

"Педесетих година Европа је одлучила да тако велике оргуље не треба да се праве у салама и онда су правили мање оргуље. Ове оргуље су велике и пошто нисмо били у Европи, могли су да ставе те велике феноменалне оргуље које звуче фантастично", рекао је композитор Зоран Симјановић.

Две године су их правили најбољи мајстори у Немачкој на захтев Централног већа Савеза синдиката. Користили су пуно дрво и најквалитетније металне легуре.

"Један свираоник и четири клавијатуре и један педал, овај део који видимо овде ту је свираоник и једна соба посебна где се налазе комбинације за памћење регистара. Иза њих се налази тај други ниво на коме се налазе свирале и мехови а на трећем нивоу се налазе свирале другог и трећег менуала", објашњава експерт за оргуље Лена Јеленковић.

Дом синдиката увек био крцат

Сала Дома синдиката била је мала да прими све који су желели да чују најбоље светске уметнике на овом инструменту.

"Дом синдиката је стално био крцат, пун, људи су стајали са стране и испред врата, нису могли да уђу, сваког месеца је долазио један оргуљаш и држао концерте и народ је то волео да слуша. Све је то престало са распадом оргуља", рекао је Зоран Симјановић.

Последњи пут је на овим оргуљама концерт одржао један од најбољих оргуљаша у Европи, Питер Келер 1998. године. Да би се на њима поново свирало, потребно је, између осталог, да са електричног пређу на електронски систем, а најважније је сачувати оно по чему су ове оргуље специфичне.

"У то време је негде у Немачкој и у западној Европи било забрањено правити оргуље са таквим регистрима, а овде су код нас очигледно направили једне дивне оргуље са романтичном диспозицијом, са регистрима као што су штрајхери, гудачки регистри као што су гамба, салиционар и многобројни лепи осмостопни регистри и оргуље имају лепу топлу боју", истакла је Лена Јеленковић.

За рестаурацију би данас било потребно око милион евра. Фирма која их је направила у Немачкој више не постоји, али постоје они који су је наследили и желе да учествују у поправци. Преговори су почели и очекује се да ће бити настављени када се смири епидемиолошка ситуација у свету.