"Виртуелна култура" окупила научнике са свих крајева света

Савремене студије културе и библиотекарства наметнуле су нову тему – "Виртуелну културу". Око ње су се овог викенда на Филолошком факултету окупили научници са три континента. Теоријске и практичне могућности изградње и развијање личног и институционалног идентитета у свету виртуелне културе бројније су и маштовитије од оних у традиционалном окружењу.

Научници окупљени око теме "Виртуелна култура" истичу значај и место информационо-комуникационе технологије за науку, културу и образовање, као и друштво у целини.

Суочавајући се са изазовима образовања, свака дигитална колекција доприноси ширењу информационе писмености и опште просвећености, дигиталној заштити, чувању и коришћењу документарно-историјске, културне и научне баштине.

"Данас је незамисливо говорити о педагогији трзалачких инструмената, на челу са гитаром, а да се одмах у први план не постави присуство свега тога на тим електронским медијима, заправо на интернету", каже гитариста и професор др Урош Дојчиновић.

Професор Ендрју Смит са Факултета за библиотекарство и информационо управљење у Емпорио универзитету у Канзасу истиче да његово предавање садржи информације о новим врстама писмености.

"Моје предавање је о вишеструкој писмености, о новим врстама писмености - визуелној, медијској, сајбер. То су све вештине које су вам потребне у једном повезаном свету, мултимедијалном свету, онлајн свету друштвених мрежа, што је изменило начин како видимо, трагамо и стварамо информације знање", каже Смит.

Профeсор Универзитета Свети Климент Охридски у Софији Алаксандар Георгиев Димчев каже да медији имају конкуренцију – библиотеке.

"Медији се мењају из часа у час, служе бројним интересима и ми то треба да променимо. С друге стране, библиотекама је истина најбитнија", додаје Димчев.

Препознавање виртуелног идентитета с једне стране омогућава ширење несметане комуникације, с друге може да постане извориште заблуда и предрасуда.

"Овом конференцијом ми желимо да покажемо колика је маштовитост и креативност формирања индивидуалног и колективог идентитета у виртуелном свету", истиче декан Филолошког факултета Универзитета у Београду проф. Александра Вранеш.

Колико је тема актуелна сведочи и податак да су скуп са Филолошким факултетом Универзитета у Београду оргнизовали и универзитети из Америке, Италије, Турске, Бугарске, што доприноси и бољем међународном статусу универзитета.

"Ви морате имати одговарајућу научну сарадњу, размену научника, организовати научне симпозијуме не само за домаћу клијентелу већ и међународне конференције на којима ће долазити међународни истраживачи", објашњава проректор Универзитета у Београду проф. Живослав Тешић.

Тема је отворила и питања интернета и књижевих жанрова, виртуелне библиотеке, дигиталне технологије и очувања хуманитета, филологије будућности.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.