"Поруке са руке" у Народној скупштини

Председница Скупштине Маја Гојковић каже да изложба накита коју чини 20 експоната, међу којима је и прстење из 14. и 15. века, омогућава посетиоцима да завире у до сада мање познат сегмент домаћег средњовековног наслеђа - у његов световни аспект, преноси Танјуг.

Гојковићева је захвална што је део културне баштине представљен у згради која је и сама споменик културе и подсећа да су две институције успешно сарађивале и раније, али да је ово први пут да део културног блага из Народног музеја буде приказан у Дому Народне скупштине.

"Верујем да неће проћи још много времена и да ће, како су најавили премијер и министар културе, после више од деценије Музеј бити у потпуности доступан јавности и грађанима", каже Гојковићева.

Она је парафразирала цара Соломона, за кога се верује да је прстену дуговао надалеко чувену мудрост, а који је рекао да магија прстена обавезује више него дата реч.

"Нека све нас то обавеже да се наредни пут, на истој изложби, видимо у новом, обновљеном Народном музеју", поручује Гојковићева.

Поред увида у велико материјално богатство српских средњовековних владара и властеле, прстење које је овом свечаном приликом представљено, сведочи о префињеном укусу и осећају за византијску естетику која је у спољним облицима тражила и налазила скривену божанску лепоту.

Прстење које су носили ти људи, осветљава и друге аспекте живота. Оно је само део накита којим је припадник вишег друштвеног слоја могао да употпуни своју одећу, попут предмета од злата и сребра којима су украшавани глава, врат, груди и руке.

На прстену је могло бити урезано име власника, његов друштвени ранг или професија.

Такође урезане максиме или стихови који се могу наћи на прстену, могу да приближе низ појава и мисли којима се власник прстена приклањао и тако приближе лична уверења људи који су живели пре више векова.

Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић подсећа да је ова поставка још једна у низу којом национални музеј обележава 170 година постојања.

Додаје да су овом изложбом желели да осветле мање познати аспект средњовековног друштва.

"Накит представља феномен инкорпорисан у све културе и заједнице", истиче Бојана Борић Брешковић.

Напомиње да су експонати који су представљени, драгоцени примерци музејске збирке и треба да скрену пажњу на висок интернационални ниво у квалитету материјала и обраде које је постигло српско средњовековно златарство.

Посетиоци Дома Народне скупштине до 18. децембра могу да погледају прстен са представом св. Константина и Јелене из 14. века, прстен краљице Теодоре, Радослављев прстен, Јовов печатни прстен, затим прстење са арапским, хебрејским и ћиричним натписом и многе друге.

Ауторка изложбе је музејски саветник у Народном музеју у Београду Бранка Иванић, а реализована је под покровитељством Министарства културе и информисања.

Заитересовани грађани који желе да погледају изложбу то могу да учине уз претходну најаву едукативном одељењу Народне скупштине.