Титови "Царски дарови"

Министар културе и информисања Братислав Петковић отворио је у Музеју 25. мај изложбу "Царски дарови", на којој је представљен ексклузиван избор поклона чланова владарских породица Јосипу Брозу Титу.

Петковић је подсетио на велики углед који је Југославија некад имала, црвени пасош који је много вредео и са којим је он прелазио без проблема из Источног у Западни Берлин.

"Поред великог труда последњих деценија да урушимо свој углед, ја сам се уверио да смо и даље веома цењени у земљама Трећег света. Ова кућа (Музеј историје Југославије) је део наше младости, ми смо тада лепо живели и имали углед", рекао је Петковић.

Вршилац дужности директора Музеја историје Југославије Неда Кнежевић рекла је да изложба експоната изузетне уметничке, историјске - првенствено нематеријалне вредности, треба да подсети на поклон и даривање који су данас заборављени.

"Политичари и државници ретко су били у прилици да дају и примају поклоне. Тито је у томе био изузетак", истакла је Кнежевић и навела да се Јосип Броз од 1941. до 1980. године сусрео са више од 350 шефова држава, било је преко 169 посета, а по позиву је боравио у 73 земље.

До 25. августа посетиоци могу да погледају поклоне које је Тито добио приликом сусрета са члановима владарских породица из 18 земаља Европе, Азије и Африке.

Изложено је 68 предмета насталих у најпознатијим радионицама широм света, који су подељени у пет целина: археолошки, употребни и украсни предмети, накит и одликовања.

Одабрани експонати датирају од 7. века п.н.е, па све до половине 20. века, а у њиховој изради коришћени су племенити метали, драго камење и најфинији порцелан.

Први поклон од једног краља Тито је добио 1954. године, кацигу коју му је даривао грчки краљ Павле Први, а последњи 1979. од шеика Кувајта Саада ал Абдулаха ал Сабуха, сребрну макету једрењака, симбол те земље.

У реновираном простору Музеја 25. мај може се видети и реплика царског указа Кира Великог из 539 п.н.е коју је Тито добио у Техерану, на прослави 2.500 година Персијског царства, од иранског шаха Резе Пахлавија, златне табакере које су Јованка и Тито добили од грчког краљевског пара, накит које је Јованка добила од етиопског цара Хајла Селасија.

Ту је и глава Буде - дар авганистанског краља Мохабеда Захира, фигура камиле од сребра - поклон јорданског краља Хусеина, макета царских двоколица коју је поклонио принц Камбоџе Нородом Сиханук, макета престола Селасија, кутија норвешког краља Олафа Петог, златна кутија са брилијантима од мароканског владара Хасана Другог, рис од порцелана - дар данске краљице Маргарете Друге и принца Хенриха, кутија за накит која датира са краја 19. и почетка 20. века - поклон јапанског принца Акихита и принцезе Мичико.

Кустос Момо Цвијовић је указао на поклоне који се не могу видети на изложби - оне који су оправдано одсустни као што су виле у Маракешу и Адис Абеби и 12 парова папагаја од енглеске краљице Елизабете Друге, и на оне које још нису пронашли, као што је жардињера од муранског стакла коју је поклонио холандски принц Бернард.

Цвијовић је поменуо поклон председника Централноафричке Републике, о коме се зна само из докумената: Један картон са једним већим и 12 мањих брилијаната, један картон са једним већим и 20 мањих брилијаната, један картон са једним већим и 12 мањих брилијаната, један картон са 20 мањих брилијаната и један картон са 23 мања брилијанта.

На припреми изложбе је радила и кустос Веселинка Кастратовић Ристић, а за дизајн поставке била је задужена Мина Милованчевић.