Преминуо сценограф Вељко Деспотовић

Вељко Деспотовић, један од најистакнутијих филмских и телевизијских сценографа у Србији и на простору бивше Југославије, преминуо је у Београду у 83. години.

Рођен је у Загребу 1931. године. У Београду је дипломирао на Архитектонском факултету 1958. године. Сценографским радом почео да се бави 1952. године, као асистент у позоришту, на филму и телевизији, а од 1962. радио је на више од 150 домаћих и страних филмова и копродукција. Поред тога, радио је на великом броју телевизијских драма, серија и кратких филмова. 

Занат је учио код редитеља Жике Митровића, Соје Јовановић, Маријана Вајде, Жоржа Скригина, да би 1964. први пут био самостални сценограф у дебитантском филму Миће Поповића "Човјек из храстове шуме".

Међу остварењима из Деспотовићевог богатог опуса су "Сељачка буна", "Деца Козаре", "Велики транспорт", "Скупљачи перја", "Отписани", "Ко то тамо пева", "Давитељ против давитеља", "Тито и ја", "Чарлстон за Огњенку", "Турнеја"...

Током шест деценија дуге каријере, Вељко Деспотовић је, кажу познаваоци, радио из чисте љубави. Цртао је ноћу, секао разгледнице, новине за неку будућу сценографију. Све је чувао у случају да буде увек спреман за наредни пројекат.

Правио је многе сценографије, од каубојских градова до филма о Николи Тесли. Радио је по целој Југославији са многим редитељима - Ватрославом Мимицом, Душаном Макавејевим, Вељком Булајићем, Слободаном Шијаном, Александром Петровићем и Гораном Марковићем.

Био је ангажован и у Америци, сарађивао са Семом Пекинпоом на филму "Гвоздени крст". Ангажовали су га и Роберт Сиодмак, Лина Вертмилер, Џон Милијус.

Вељко Деспотовић добитник је више признања и награда за свој рад као што су Сребрна арена у Пули 1979. године за сценографију у филмовима "Усијање" и "Човјек кога треба убити" и Златна арена 1984. за филм "Давитељ против давитеља".

Послу који је неизмерно волео био је предан до краја живота. Његово последње сценографско дело је у филму "Фалсификатор".