Бајке за 21. век

На Међународном београдском сајму књига најбољом књигом за децу проглашене су Српске народне бајке за 21. век у издању Чаробне књиге. По идеји Борислава Пантића, бајке су адаптирали савремени писаци. Тој књизи је припала и награда Удружења ликовних уметника, примењених уметности и дизајнера Србије за опрему књиге и допринос илустрацији.

За разлику од класичних бајки других европских земаља, српске народне бајке нису се прилагођавале савременом добу већ су до данас остале познате читаоцима у свом првобитном запису који нам је пре свих оставио Вук Стефановић Караџић. Из тог разлога Борислав Пантић окупио је мајсторе писане речи који су поштујући оригинале, бајке изнова исписали како би оне биле лакше за читање и разумевање данашњем младом читаоцу.

"Рецимо 95 посто тог у бајкама је нешто што је апсолутно живо и за данашњу децу али оних пет одсто ставља препреку да не могу до краја да се упусте, да не желе да се упусте у читање", каже наша драмска списатељица Александра Гловацки, и додаје да су "архаичне речи и стил само су један од разлога".

Писац Драган Великић, сматра да је: други разлог да се прилагоди данашњем времену које познаје синтагму политичка коректност, што ће рећи да насиље онако у првом кадру није препоручљиво да постоји".

"Значи наћи еквиваленат за насиље, ублажити. То не значи интервенције у контексту већ прилагођавање данашњем времену", каже Великић.

Међу ауторима који су новим речима и маштовитошћу удахнули другачији живот бајкама су и Давид Албахари, Ото Олтвањи и Дарко Тушевљаковић. Лепоту новоиспричаних прича дочарала је група илустратора у којој су и Драган Бибин, Алекса Гајић и Петар Меселџија. Сви су имали исту жељу да књига буде омиљено штиво детињства.