ЗИД театар на Нишвилу – свако од нас је Одисеј, али где су наше Итаке

Можда се не боримо с људождерима, не ослепљујемо Киклопа и не одупиремо се сиренама, али у симболичком смислу живот свакога ко се селио представља одисеју и трагање за истинским домом, то јест Итаком.

То је био главни мотив за стварање представе „Наша Одисеја" амстердамског ЗИД театра која говори о том личном искуству животног лутања свакога од нас и која отвара овогодишњи позоришни програм Нишвил фестивала.

О представи, разлозима и околностима под којима је настала и искуству које нам нуди, за РТС говори режисерка Каролина Спаић, Београђанка (или прецизније Земунка) која дуже од три деценије живи и ствара у Холандији где је прошле године добила титулу витеза културе Краљевине Холандије.

Зашто Одисеја, па још наша? Јесу ли Одисеји само на сцени или и у публици?

„Наша Одисеја" приказује једну модерну причу о миграцијама, сваки глумац представља једну другу димензију миграције, добровољне или наметнуте. И у публици такође налазе се многи који су ово проживели на свој начин. Представа повезује личне приче и Грчки мит.

Када је представа настала и куда је све прошла? Како су је примали у Грчкој и Италији где се и Одисеј кретао, како у Холандији?

Представа је настала 2019. на Криту где је ЗИД театар радио модерну верзију мита, а грчки ОММА театар класичну и играло се паралелно. Публика је поготово била понесена модерном верзијом јер  су видели, како су нам и рекли  "своју Одисеју", садашњост где су миграције селидбе и избеглице део стварности.

После тога се играла на Интернационалном фестивалу у Италији где је су уметници из Америке и Индије такође били емоционално дирнути и пожелели да представа и тамо дође.

Међутим дошао је ковид. Ово гостовање које је увелико помогла холандска амбасада у Србији било је планирамо за прошлу годину, али ево сада се остварило.

Шта треба да зна онај ко долази на представу ЗИД Театра, за какав доживљај треба да се спреми?

Публика треба да у потпуности буде опуштена јер представа доноси емоције, визуелну јачину и доста плеса. Пре представе ће бити изведен програм од 30 минута, који ће публику провести кроз једно локално путовање, а које тренутно спремамо са локалним групама деце која плешу. Teatro Dance Studio Niš и Центар за девојке су главни партнери, као и Музичка школа. Врло нам је драго да Нишвил жели да успостави контакт између домаћина и гостију из иностранства и сматрамо да то има јаки ефекат и после фестивала.

Представу „Наша Одисеја" игра комбинован ансамбл, ЗИД и нишки глумци и плесачи. Зашто?

У самој представи играју Драга Јовановић, глумица нишког Народног позоришта, као и још једна глумица из луткарског и један музичар. Остали учесници су део Позоришне туре која води публику од тврђаве до представе која почиње у 20 часова.

Будући да је музика важан део представа ЗИД театра да ли је то имало утицаја да будете на Нишвилу? Није вам музички фестивал страно тле, нарочито Лари Бакер?

Да Лара Бакер, ћерка моја и Себа Бакера, глумца, с којим заједно већ 30 година водим ЗИД театар је са својих 19 година изградила статус младе кантауторке и глумице, и она ће песмама које сама пише и пева дочарати ту нову генерацију и њихов однос према селидби и промени животног простора. Нова генерација има тотално различит однос према свету и види га много више као једну целину и у потрази је за могућностима које премештање места боравка дају.

Будући да сте (прошле године) постали витез холандске културе, како се то одразило на Вашу личну Итаку? Где је она?

То је интересантно питање. После свих ових година и даље је Београд мој емотивни центар, а Амстердам мој радни и стваралачки центар. Заједно то је једна нова Итака, ето, може и таква да буде, састављена од два места.