субота, 01.05.2021, 20:47 -> 22:42
Извор: РТС
Аутор: Марија Миљевић Рајшић
Душан Ковачевић: Никад се не зна зашто је нешто добро
Академик Душан Ковачевић завршио је снимање новог филма „Није лоше бити човек“ насталог по мотивима његове драме „Кумови“. У разговору са Маријом Миљевић Рајшић открива да се овај филм наслања и могао би да буде други део „Сабирног центра“.
Завршено је снимање филма чији сте сценариста и редитељ. То је адаптација Ваше драме из 2012. године, Кумови, која је била само иницијална прича. О чему говори ова комедија о трагедији нашег бивствовања?
– Остала је централна основна прича о пријатељству једног човека и једног пса, за коју ће се касније установити да то баш и није тачно, да је прича мало компликованија. И ту причу сам написао пре скоро 10 година. Филм је необичан.
Оно што ми је посебно драго, у њему играју глумци са којима сам радио. Ово је као епска прича од скоро пола века. Мира Бањац, Лане Гутовић, Бранка Катић и Војин Ћетковић играју тај брачни пар о коме се прича цела прича, а уз њих је још тридесетак изузетних глумаца.
Инсерт који ћете видети је ексклузиван. То је прича о једном певачу и певачици који ће у тој причи нестати, а онда се појавити у неком другом облику. А та песма је једна од носећих песама коју је компоновао Бајага и то је прича о дочеку Нове године и о њиховом нестанку.
Филм покреће и веома важна питања, питања која вероватно муче све људе о томе шта ће бити после и шта можемо да урадимо са нашим страхом од смрти, и шта нас очекује на том можда, бољем или горем месту?
– Филм се негде наслања и могао би да буде, на пример, други део Сабирног центра. И, ако се често питамо да ли има живота после смрти, у овом филму може да се постави то питање, које сам ја поставио у Сабирном центру – Има ли живота пре смрти? Када то поставите као питање онда улазите у једну озбиљну филозофску расправу са животом, са самим собом.
Страх од смрти је честа тема у Вашим драмама, о томе сте писали и у Маратонцима када сте били трећа година факултета. Да ли сте кроз Ваше драме успели да победите тај страх?
– Мислим да јесам. Ја сам у детинству имао врло тешке и озбиљне болести које сам преживео и тај страх који сам тад имао, лечио сам на тај начин што сам као први комад написао ту причу о погребном предузећу. То је била једна врста психотерапије и самоизлечења и писање и јесте то. Ја сам и у мојој књизи песама написао један стих који је за мене доста битан: Писање и читање је лековито и познато од давнина као народна медицина.
Недавно се у издању „Лагуне“, појавила Ваша књига драма на енглеском. Колико је важно да се те драме појаве и буду приступачне и странцима, а знамо да су се Ваши комади играли на чак, 150 сцена у свету?
– Од те прве драме па до последње коју сам писао, Хипноза једне љубави, ту је још и Балкански шпијун, Сабирни центар... комади за које сам мислио да су добри за извођење и читање јер немају превише ликова. Водили смо рачуна о томе шта је то што би странац могао да погледа и да одмах разуме.
Тешко време је иза нас, али изгледа, и пред нама. Како је позориште функционисало у време пандемије и како ћете наставити даље?
– Сналазили смо се у ходу. Нисмо радили по неколико месеци кад је била највећа зараза. А што се тиче нас приватно, мислим да ће ово свесно или подсвесно оставити озбиљне трагове на свакоме од нас.
Како би гласио неки Ваш животни мото?
– Има један који је мало ироничан, а то је: 'Никад се не зна зашто је нешто добро'. И ова болест коју сад колективно лечимо и чувамо се од ње, може да опамети цивилизацију и да дође до, такозваног, призивања памети. Надам се да ћемо из ове несреће извући нешто што је наук за будуће генерације и за наш однос према планети.Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар