Павле Зелић: Уметност је ту да свет око нас учини лепшим, али и мање страшним

Уредник је антологије Угриз страсти, аутор збирке прича Последња велика авантура и романа Пешчана хроника. Зелић је адаптирао роман у филмски сценарио који је добио подршку Филмског центра Србије. 

Сценариста је веома успешног стрип серијала Дружина Дарданели који је илустровао Драган Пауновић, и већег броја стрипова који су вишеструко публиковани. Вођа је међународног, мултидисциплинарног тима за израду едукативних стрипова за које пише и сценарије.

Павле Зелић је своју посвећеност култури и књижевности веома добро спојио са обавезама које свакодневно обавља у области фармације, запослен је у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије.

Направили сте одличан спој две потпуно различите области: медицине и културе, односно фармације и књижевности. Па, како се обично представљате као фармацеут или као писац? Шта Вам је негде важније, а шта ближе срцу?

- Имајући у виду природу моје стваралачке поетике, која је пре свега жанровска, могао би се извући закључак о магистру фармације Павлу који се на светлу дана бави овом алтруистичком професијом и мистеру Зелићу који пак под плаштом ноћи креира приче у свету фантастике. Ја наравно нисам подвојена личност и најчешће се представљам двојако, јер сматрам фармацију и културно прегалаштво комплементарним и подједнако значајним занимањима, која помажу човековом телу односно души.

Ковид-19 је потпуно пореметио свет и однео много живота. Како гледате на период пандемије? Да ли сте у појединим тренуцима, попут свих нас, имали осећај стрепње и страха од непознатог непријатеља? Како сте проводили време у изолацији?

- Изолација је била само теоретска, јер у „време информационих технолигија" никада нисте заиста сами, а нарочито ја који сам имао доста редовног и ванредног посла. Са позиције једног од мање познатих али свакако важних фронтова борбе против короне у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије, и искуством претходне пандемије са једне стране сам био мирнији, јер сам се већ борио, и побеђивао сличне „непријатеље". Али, истовремено сам калкулисао и разне апокалиптичне сценарије неупоредиво горе о „италијанског" или „америчког" и то ме је уистину бринуло.

Много је разних теорија о вирусу и вакцини која још увек није откривена, али је већ поделила јавност. Какав је Ваш став и зашто се људи боје вакцина?

- Вакцине су свакако једна од најзначајнијих тековина човечанства, што не можемо довољно пута поновити. Кажем то не само зато јер представљам институцију која гарантује квалитет, ефикасност а нарочито безбедност сваког лека и сваке вакцине, већ што из прве руке знам да све оптужбе које се стаљају на терет вакцина уопште нису научно утемељене. Узрок страха од вакцина је комплексно питање, које има једноставан одговор - образујте се, информишите и донећете закључак, па онда и став као и мој - вакцине, а нарочито оне против вируса као што је корона - немају алтернативу.

Тема која Вас окупира је научна фантастика. Зашто?

- Научна односно спекулативна фантастика је књижевност идеја, која даје неограничене могућности писцима да се играју „шта би било кад би било" са читавим универзумима измишљених светова и јунака. Ја ипак преферирам да радње мојих прича измештам само мало од реалности, мењајући тек неки елемент нашег света да бих истакао поенту која је увек релевантна и за нас, сада и овде.

Велику пажњу читалаца изазвао је Ваш роман Пешчана хроника у коме главни јунак трага за истином, борећи се против зла. Место дешавања радње су новобеоградски блокови и њихова скривена историја. Шта је заправо тема, а шта порука Вашег романа?

- Тема јесте везана за донекле тајну прошлост овог града, конкретно тог једног његовог дела. Али је овај роман постао много тога одједном. Конкретно, омладинске радне акције из СФРЈ су у овом роману малтене први пут детаљније описане у целокупној југословенској и пост-југословенској књижевности. Такође, ту је и анализа нацистичких злочина, државне безбедности, комунистичког система, НАТО бомбардовања, смутних 90-их година уопште... 

А све је то преломљено преко леђа неколико јунака смештених у камерну драму или пре ноћну мору. Ипак, није никакво франкенштајновско чудовиште већ пак складна вишеслојна анализа контроверзног доба за нама. Времена које у ствари нисмо у потпуности схватили и достојно „сахранили" што је и његова главна порука.

Пишете сценарија за филмове, али сте посебно запажени као сценариста веома вредних стрип издања међу којима је Дружина Дарданели. Колико је тешко писати сценарио за стрип и где је заправо место стрипа у нашој култури?

- Сценарио за филм, за стрип и класична књижевност су заиста врло дисјунктне врсте писања, и требало ми је времена да научим како да „шалтам" између њих, посебно када притисну рокови. Нарочито је стрип сценарио захтеван, јер подразумева и проналажење визуелних референци за цртаче, што значи сате, неретко дане копања по интернету, мада много помаже и богата породична и лична библиотека и наравно, пријатељи специјалисти за одређене теме, нпр. I и II Светски рат, историју Београда, итд...

Стрип у Србији дефинитивно нема место које заслужује, посебно кад узмете у обзир да је то глобално најуспешнија уметничка дисциплина српске културе, са десетинама светски слављених аутора за које се овде јако мало уопште зна ко су, и колико су важни изван граница наше земље. Ипак, ствари мало-помало иду на боље.

Ових дана предали сте издавачу рукопис нове збирке својих прича, а ускоро обележавате и значајан јубилеј две деценије књижевног рада. О чему говоре ове приче и на који начин ћете обележити јубилеј?

- Нисам ни размишљао о томе док нисмо почели да припремамо овај интервју, али заиста, као критичар и писац практично већ двадесет година стварам као професионалац - односно, плаћен сам за то. Стога ћу, као сваки професионалац јубилеј прославити радно - издавањем збирке ДУМ-ДУМ за Лагуну, својеврсне рекапитулација целог мог стваралаштва као писца кратке форме. Она садржи приче од којих су неке жанровске а друге потпуно реалистичне, али имају један заједнички садржалац - жестоке су, искрене, емотивно вратоломне или једном речју - незаборавне. Уз то, издајем и стрип албум Доживотни рат за System comics, са цртачем Ненадом Цвитичанином и надам се макар једном кратком филму по мом сценарију до краја године.

Вратићемо се на почетак нашег разговора и на епидемију са којом живимо. Да ли размишљате да ковид-19 можда буде тема Ваше нове приче или романа?

- Управо то је тема, не једне већ неколико нових прича којима „освежавам" збирку ДУМ-ДУМ тако да је ова ситуација била итекако инспиративна, и биће и надаље. Уметност је ту да нам свет око нас учини лепшим, али и мање страшним и томе желим да допринесем и својим делима.