Бранислава Подрумац: Највише волим своју следећу улогу, ма која то била

На оперској сцени појавила се 2003. године у главној улози Пучинијеве опере Сестра Анђелика. Исте године запажено је њено извођење Бернштајновог Кадиша са Хором и Симфонијским оркестром Радио телевизије Србије. Тумачењем главне улоге у мјузиклу Ребека Силвестера Леваја, добила је награду Удружења музичких уметника Србије за најбољег младог уметника у 2012. години.

Бранислава Подрумац важи за изузетно надарен сопран, велике моћи трансформације, те подједнако добро влада сценом у операма, оперетама и мјузиклима. Такође, запажена је и њена драмска улога Виде у представи Мале тајне редитеља Горана Марковића.

Уз статус слободног уметника успешно сарађује са Опером и театром „Мадленианум“ где тумачи улоге Неде у опери Пајаци, Епонине у мјузиклу Јадници и Хане Главари у оперети Весела удовица.

Пре само неколико дана укинуто је ванредно стање, полако се враћамо редовним
активностима. Како ће изгледати посао оперске певачице у наредном периоду? Којим се још активностима враћате?

– Изгледа да ће оперски певачи у скоријој будућност певати под „стакленим звоном“ у буквалном смислу те речи. Јуче сам летимично прочитала чланак на једном стручном порталу са неким смерницама и искуствима из Немачке. Нисам могла до краја да читам јер будућност не делује баш светла за музичко-сценску делатност. У мору препорука за публику и извођече, за певаче нема баш много мера које се могу применити осим што се препоручује значајно повећање међусобне удаљености и чак примена некаквих паравана од плексигласа.

Ванредно стање јесте укинуто, и живот се полако враћа у нормалу, али ја још увек немам професионалне ангажмане ни на видику.

Током трајања ванредног стања били сте активни на друштвеним мрежама. Свакодневно смо уживали у Вашим изведбама популарних нумера. Како сте дошли на ту идеју? Колико Вам је био значајан такав контакт са публиком?

– Једна објава на приватној Фејсбук страници, као неки вентил себи и потпора другарима који имају децу на самом почетку ванредног стања, прерасла је некако у серијал од педесетак нумера. У почетку нисам била свесна у шта се упуштам, али су ти клипови имали добар одзив, срамежљиво су кренуле и прве „поруџбине“ и тако је то кренуло... Зарекла сам се да ћу истрајати до краја и поносна сам што сам истрајала.

Да ли се статус оперске певачице мењао од када сте почели да се бавите певањем? Шта данас значи бити оперска певачица?

– У једном интервјуу средином седамдесетих велики Орсон Велс је изјавио да више не постоје велике филмске звезде јер филм више није у центру пажње шоубизниса и да су ту улогу преузеле поп звезде, као што су раније филмске звезде преузеле примат од оперских дива и великана. Претпостављам да су данас то неке нове старлете, интернет инфлуенсери и ријалити звезде, а опера већ одавно није у центру пажње јавности.

Постоји ли право време за играње неких улога? Да ли младе певачице које поседују изузетне вокалне и сценске способности треба да прихватају и да одлазе на аудиције за све улоге, без обзира на године и искуство? На који начин треба градити каријеру оперске певачице?

– Модерна времена доносе велику конкуренцију на све мање оперских сцена, то је постао у неку руку бизнис као и све друго и мало се бриге води о појединцу и развоју певача, осим ако нисте миљеник публике који доноси профит промотерима и оперским кућама. Вокална техника и апослутно познавање литературе се већ подразумевају, а додатни захтеви су и за завидним глумачким и плесним спсобностима, витком линијом и примамљивом појавом и тако даље.

Шта Вам је био највећи изазов у досадашњој каријери и да ли је постојао страх од нечега?

– У принципу немам трему и волим изазове, али ми је остао у сећању страх и непријатност када сам на аудицији за улогу у представи Мале тајне морала да рецитујем Међу јавом и мед сном Лазе Костића јер се ту нисам осећала „на свом терену“. И касније, када сам добила улогу, на свакој представи сам осећала стрепњу да је рецитујем пред великим Пецом Ејдусом.

Посао којим се бавите омогућава Вам да када вежбате и наступате изађете из реалног света и на кратко будете неко други. Да ли постоји лик који посебно волите да будете и због чега?

– С обзиром на тренутну ситуацију, на потпуно одсуство ангажмана и неизвесност када ће се и живот на позоришним даскама вратити у нормалу, морам рећи да највише волим своју следећу улогу која ми буде понуђена и коју заиграм – ма која то била.

Како се припремате за улоге? Које су емоције присутне пре и после наступа?

– На дан наступа волим да будем у кући и посветим се улози домаћице као да је било који други дан: кувам, спремам кућу и причам што је мање могуће. И после наступа волим да се што пре вратим кући, мада ме нервира што дуго, дуго не могу да заспим.

Певате у ансамблу „Либеркватро“ на чијем се репертоару налазе различите варијанте танга са акцентом на делима Астора Пјацоле. Када сте се заинтересовали за ову врсту музике? На који начин се то уклапа уз Вашу професију? Да ли плешете танго?

– Нисам залуђеник за танго, ништа више него за друге музичке жанрове које волим да истражујеми у њима се опробам стилски. За „Либеркватро“ ме пре свега веже дивно дружење са колегама музичарима и путовања по Србији (али и иностранству) на наступе, што је увек посебан доживљај. Такође, из неког разлога ме привлачни она тамна, болна страна танга.

Ваша мала онлајн позорница је затворена. Када је самостални наступ у питању такође имате искуства и на великим позорницама. Можемо ли да се надамо неком концерту у скоријој будућности, када присуство публици буде омогућено?

– Боже здравља!