Ивана Стефановић: Масовна изолација може дати разне идеје носиоцима власти

Награђивана је најпрестижнијим наградама, међу којима су - Мокрањчева награда за музику, награда Милош Црњански за прозу, "Prix Italia" за радио музику. За РТС говори о изолацији и стварању, о музици, о култури и човечанству.

Како доживљавате изолацију? Да ли спољашње околности пандемије утичу на Ваш рад?

– Трпим је. Изолација је по дефиницији затвор, она нема добру страну иначе се не би користила за кажњавање злочинаца. Ипак, изолација је нешто друго ако је у питању болест, односно ширење заразе. У тој димензији знам да је изолација неопходна и подносим је осећајући смисао у тој жртви.

Истовремено, пазим да ту изолацију не помешам са чињеницом да се нашом слободом можда манипулише. Масовна изолација, која је сада на делу, може дати разне, недемократске идеје носиоцима власти. Дакле, она изолација која спречава пренос заразе је потребна, друга је катастрофална.

Група грађана која је тешко погођена, а која се обележава као 65+, у коју и сама спадам, понеће тешке ожиљке из ове ситуације. Али не једино они.

Сви се сада померамо из зглоба. Нажалост, има оних који то не виде и кажу „није нам ништа“, „нема предаје“ или „јачи смо од судбине“ или уметничке звезде који настављају да раде јер их се вирус не тиче.

А мој рад? Држим се распореда и плана који сама себи пропишем. Обављам неке послове које нисам раније, сада је време. Али о свом раду не бих уопште никога да извештавам. То је сада неукусно. Ако нешто изађе после заразе, видеће се. Ако не, ништа.

Ваша дела су "емоционални пакети" у којима нас сустижу прошлост и садашњост. Да ли проналазите инспирацију у овом тренутку људске и личне историје?

- Ја сам раније своју инспирацију црпла (или је она долазила сама) из других извора, из простора поезије, историје, чак и науке. Сада инспирација стиже у великим таласима, скоро као цунами. Шта ће се са том инспирацијом десити, каква ће бити уметност у посткорона ери, тек ћемо видети.

Хтели то да признамо или не, сада се у свим нашим душама дешавају велике буре, таложи се много нових, снажних сазнања и емоција. Све то ће се претворити у нова дела неке нове генерације стваралаца. Неки то зову инспирацијом, неки чишћењем душе, неки акумулацијом стваралачких идеја. Сасвим сам сигурна да уметност - као и живот у целини - неће бити иста. 

Оно што сада радим то је да слушам шта нам природа говори.

Она нам показује нам колико је огавно људско понашање. Ових дана, после само неколико недеља од почетка заразе, сви видимо рибе у лагунама Венеције, животиње на улицама великих а празних градова, плаво небо, чујемо птице у крошњама које су до недавно загушивала бука саобраћаја... Насупрот томе, и даље је присутна непотребна бука фонтане на Славији која још увек повремено трешти. Коме? Никоме јер никога на улици нема!

Из позиције 65+ оправдано се питам како ће изгледати град када једном изађемо. Како ће изгледати душтво и људи који га чине?

Сви се мењамо. Деца и студенти су, после првих месец дана већ потпуно прешли на нови начин учења, предавања су појединачна или колективна, али сва пролазе кроз бледо светло екрана. Да ли ће се вратити добра стара оловка? Не, наравно да неће онако како је било. Човечанство се управо помера. Шкрипи, опире се, али се помера. Чини један тежак и спор али свакако корак напред. Ми сада не знамо где да тај корак води.

Али оно што ме брине то је да још нисам чула да се довољно гласно говори да је свет један и недељив. Да је на планети већ увелико све повезано и међузависно. Или, како би то ових дана рекао велики композитор Арво Парт, да је човечанство јединствен организам. Истовремено, људи појединачно траже утеху у неком домаћем тору или им се таква утеха нуди и намеће.

Сви говоре о слушању музике као начину да се преброди тензија. Да ли је и тишина лековита?

– Иако је сада понуда огромна, ја бирам шта ћу да слушам од музике. Више од садашње пребогате понуде одбацим него што прихватим. Музика је, верујем, многима драгоцена. Прија да нађу мир, разбрибригу или да за тренутак забораве стварност. Најчешће, музика људима служи као звучна подлога за све друго. Што се мене тиче, за мене музика није ни одмор ни забава. Ја музику слушам, и о њој мислим. И искрено, мене слушање музике не само испуњава него и троши. Зато сада врло пажљиво бирам шта слушам и избегавам велике „емоционалне пакете“.

Ипак, ових дана одједном имамо приступа толиким сјаним извођењима и снимцима сценских догађаја који нисмо могли да замислимо да ћемо моћи да видимо. Сматрам то огромном солидарношћу институција музичке културе целог света које су нам то омогућиле. Тако повремено "идем" у Метрополитен, слушам Бечку и Берлинску филхармонију, али и све оне пребогате програме малих, кућних онлине концерата и малих формата којима се могу наћи потпуно непознате и невероватно занимљиве ствари.

Музичари су претрпели снажан ударац реалности. Отказани су догађаји, концерти, фестивали, у овом тренутку чини се до јесени? Да ли ћемо као друштво моћи да надокнадимо те губитке?

– Уметнике, музичаре је затекло нешто чему се нико није надао. Али то се десило милионима на планети. Оно што није исто у разним земљама то је што су неке државе муњевито осмислиле програме помоћи онима који су одједном остали без посла и новца и учиниле све да што пре уметницима допреме помоћ, подстакну фондацијску или поделе државну помоћ. Код нас сам видела супротно. Градски секретаријат за културу је прекинуо конкурс који је био у току а реаговала је, колико сам видела, једино Независна култруна сцена Србије.

Неразумност тог потеза говори о томе да је градска власт не само суспендовала програме до јесени, већ и на дужи рок. Можда с идејом да уметности неће бити задуго или да је ово згодна прилика да се ослобе „неугодних“ идеја и актера. То не само да је грешка, него је неопростива грешка.

Многи верују да ће се свет после вируса променити. Како видите музички свет после вируса корона?

– Морам да се упитам, када ће то бити, тај свет после заразе, кроз месец или кроз 20 месеци? Није исто. Али, оно што знам то је да ће људски порив за стварањем или бити исти или још јачи. Какве ће бити форме, да ли ће опстати старе или ће се успоставити и развити неке нове, то и сама чекам да видим.