Богдан Павловић: Париз дуго није имао тако јасно, плаво небо и тако чист ваздух

Осим цртежа, сликарства и колажа, Богдан Павловић (1969) се бави и фотографијом, видео анимацијом и амбијенталном инсталацијом. Од 2008. године користи специфичну врсту итисона као подлогу за реализацију сликаних серија. Видно је присутан експериментални аспект у његовом раду. На једноставан али експресиван начин, Богдан Павловић доводи у везу универзално и лично, документарно и измаштано.

Деценијама живите у Паризу. Колико се Ваш и живот Ваше породице променио последњих недеља?

– Сигурно је да се житељима свих земаља које су увеле карантин за своје грађане ради спречавања ширења пандемије Ковида-19, више или мање живот променио. Изолација и немогућност непосредног контакта са другима, као и забране или ограничења изласка ван свог пребилвалишта, битно утичу на све нас. Мислим да је у том смислу најгоре људима који су оболели, затим, старијим особама и људима који су због епидемије остали без посла или примања. Никако не треба заборавити промену у раду и животу медицинског кадра у скоро свим земљама, који чини огромне психо-физичке напоре како би помогао становништву.

Што се мене и моје породице тиче, свакако да се доста тога променило, али више у формалном него у суштинском смислу. Моја супруга ради од куће, ћерка прати часове преко интернета. Ја радим тренутно на пројекту за који ми није потребан већи простор. Због санитарне кризе, у Франциској је забрањено кретање ван периметра од једног километра од пребивалишта, тако да сада и ја радим код куће, а не у мом атељеу који се налази на другом крају града.... Могу да кажем да доста читамо, гледамо филмове, уживамо у музици.

Објавили сте на друштвеним мрежама фотографије опутстелих париских улица, је ли то део Вашег новог ликовног рада, или просто документ о свему што се (не)дешава?

– Фотографије које правим су често само документарног карактера, али неке од њих ми служе и као предлошци или полазиште за будуће слике, анимиране видео радове итд. За сада је ова серија фотографија пустог Париза, са својом надреалном, помало апокалиптичном атмосфером услед одсуства људи на њима, само забелешка у времену. Парадоксално, али Париз дуго није имао тако јасно, плаво небо и тако чист ваздух.

У серији радова цртали сте географске карте и у њих уносили свој доживљај горућих проблема у свету - од ратова и тероризма, преко планетарног загађења до слутње неконтролисаних зараза. Имате ли осећај да су ти радови сада другачије констектуализовани?

– Мој приступ уметности је прилично хетероген, како у техничком тако и у идејном смислу. Осим политички и еколошки ангажованих сижеа које можете наћи у скоријим радовима, мапама и атласима, ту су и сцене из свакодневног живота, које, уписане у географске ентитете, попримају нови, универзални карактер. С друге стране, ту су и астралне мапе, са графичким пројекцијама које нас упућују на измаштане флуктуације звезда, галаксија, или пак на теорију о постојању паралелних светова, теорију о мулти универзуму.

Атлас је, морам рећи, најуниверзалнија књига наше цивилизације због свог поливалентног карактера, јер обухвата не само географију, астрономију и топографију, већ и статистичке карте и графиконе који нам говоре о политичкој, економској, енергетској, еколошкој, климатској или социјолошкој ситуацију у свету. Атласи и мапе су за мене, као уметника, плодна подлога за широк спектар графичких, ликовних и концептуалних експеримената који реактуализују савремне појаве и проблеме. Иначе, еволуцију овог пројекта публика може пратити, током трајања карантина, на мојој страници на Инстаграму.

Претпостављам да Вам је комуницација у овим данима, као и свима нама, веома важна – и са делом породице који Вам је у Београду, и са студентима у Француској и са пријатељима... Колико је интернет данас насушна потреба, а колико симулакрум правог живота?

– Интернет и друштвене мреже не могу заменити живот. То су само средства комуникације, преношења идеја, информација, знања... Ако их узмемо као такве, у данашњим условима изолације они представљају велико олакшање да људи остану повезани. Навео бих пример моје ћерке која због новонастале ситуације прати часове преко Скајпа, а након часова остаје у вези са својим другарима из разреда како би заједно радили домаће задатке. Мислим да овакав начин повезивања и групне сарадње може бити само креативан и продуктиван.

Шта ћете прво урадити када се заврши пандемија корона вируса?

– Сигурно ћу прво отићи до атељеа, да урадим неки већи формат... А, ако будемо имали срећу да се све ово заврши до половине јуна, доћи ћу у Београд да видим породицу, пријатеље и отворим изложбу која је заказана за крај јуна у галерији УЛУС-а, а на којој би требало да буду представљени и радови о којима смо управо говорили.