среда, 20.05.2026, 11:00 -> 11:48
Извор: РТС
„Како је могуће да се о овоме ћутало?“, документарац РТС-а о Пребиловцима потресао студенте у Француској
Вишеструко награђивани, документарни филм „Пребиловци, тамо и камен има ожиљак“, у продукцији Радио-телевизије Србије, приказан је студентима и професорима на Универзитету у Стразбуру. Ауторка Сања Драгићевић Бабић одржала је тим поводом и предавање и на том, али и на Универзитету Сорбона у Паризу.
„Нимало изненађујуће, млади људи у Француској скоро и да ништа нису знали о Пребиловцима. На Универзитету у Стразубуру, 90 одсто студената су странци. Мада, велики бројих људи и у Србији није знао за Пребиловце, јер се о злочину који се тамо десио скоро да није ни говорило“, каже Сања Драгићевић Бабић.
Ипак, после гледања филма су сазнали и за Пребиловце и да су ту убијане и жене и деца и старци, као и да је био толико страшан злочин да је оставио ожиљке и на будућим генерацијама.
„Хтели су да слушају и да схвате поенту овога филма. То показује важност оваквих пројекција на таквом месту међу младим људима“, наводи новинарка РТС-а и ауторка документарца.
Много порука је добила након догађаја, од студената и професора који нису могли да присуствују, о томе да ли ће се филм негде приказивати, што показује интересовање и жељу за разумевањем. Због тога ће документарац и бити у наредном периоду постављен и на Јутјуб са преводима на бројне језике.
„Искрено, ја сам се плашила да ће многи изаћи на половини пројекције, због тежине филма и злочина и тога што они немају никакве личне везе са тиме. Једна девојка и јесте изашла, плачући и говорила: ‚Како је могуће да ово може да се деси?‘. Она се ипак вратила и одгледала до краја, а када је пројекција била готова, у просторији је био тајац“, истакла је Сања Драгићевић Бабић.
„Како је могуће да се о овоме ћутало 50 година“, „Како је могуће да су кости уништене 90-их година“, само су нека од питања која су уследила.
„У филму је приказана свака суровост свега тога што се десило 1941. године. Али на крају самог филма побеђује живот. У том селу, у Пребиловцима, данас и даље живе људи“, каже ауторка документарца.
Једна од студенткиња, пореклом Алжирка, прокоментарисала је да је филм омаж српским жртвама, али не само њима.
„Осетили смо трауме које се преносе генерацијски, са колена на колено. Нисам српског порекла, али мислим да је на прави начин одата пошта жртвама и било је веома дирљиво то видети, јер се на крају слави љубав, али и човечност“, истакла је студенткиња.
Коментари