ВИ – непријатељ број један Холивуда, сада се нашла у филмовима награђеним Оскаром

Пре само две године глумци и писци су затворили Холивуд штрајковима захтевајући заштиту од вештачке интелигенције. Сада се технологија контроверзно увлачи у телевизију, филмове и видео-игре. Чак два филма награђена Оскарима су користила ту технологију.

Док су слушали хип-хоп хитове из деведесетих, компјутерски програмери су се дружили са глумцима и руководиоцима студија, најављујући промене моћних играча у индустрији.

ВИ у Холивуду је „неизбежна“, каже Брин Музер, домаћин забаве и суоснивач „Мунвелија“ (Moonvalley), који је креирао алат генерисан ВИ Мери (Marey) откупљујући снимке филмских стваралаца уз њихов пристанак. Музер напомиње да иако је вештачка интелигенција можда још увек непожељна реч, њихов производ је „чист“ јер плаћају за садржај.

„Уметници би требало да буду за преговарачким столом“, сматра Музер, и додаје да је боље направити алат намењен филмским ствараоцима, него да их „прегазе велике технолошке компаније“.

Вештачка интелигенција и ауторска права

Вештачка интелигенција је дуго била приказивана као негативац у Холивуду. У Терминатору, ВИ коју користи америчка војска одлучује да уништи све на Земљи.

Али креатори вештачке интелигенције, а не сама технологија, поднели су највећи терет критика. Компаније користе јавно доступне податке да направе своје моделе вештачке интелигенције – што укључује материјал заштићен ауторским правима који се дели на мрежи – а креатори истичу да су опљачкани.

„ОпенАИ“, „Гугл“ и друге технолошке компаније суочавају се са више тужби писаца, глумаца и новинских организација, у којима се наводи да је њихов рад украден ради обуке вештачке интелигенције без њиховог пристанка. Студији као што су Парамаунт, Дизни и Универзал, који поседују ауторска права на филмове и ТВ серије, под притиском писаца су позвани да ураде исто, мада још увек нико није предузео правне мере.

„Сви смо се јако борили за законе о ауторским правима, и нико не жели да види да им се украде дело да би неко други профитирао од тога“, каже господин Музер.

Технологија је свеприсутна

„ОпенАИ“ је био домаћин филмског фестивала ВИ у Лос Анђелесу раније овог месеца. Директори „Марвела“, Џо и Ентони Русо рекли су за Волстрит џурнал да планирају да уложе 400 милиона долара у израду алата вештачке интелигенције за филмске ствараоце.

Али утицај на то како ће то променити будућност индустрије забаве остаје нејасан.

Генеративна ВИ, на пример, омогућава рачунарима да уче и решавају проблеме на начине који могу изгледати људски – иако много брже. Многи се брину да ће технологија заменити њихове послове јер се вештачка интелигенција користи за генерисање сценарија, анимација, локација, гласова и глумаца.

Ако питате „ОпенАИ“-јевог популарног чет бота, ChatGPT-a, који послови у филмској индустрији ће бити најлакше замењени вештачком интелигенцијом, статисти су се нашли на врху листе као „најугроженији“, док се „глумци и редитељи са А-листе“ сматрају најбезбеднијим јер „моћ звезде и препознатљивост бренда чине врхунски таленат незамењивим“.

„Овде смо да учимо“, рекао је новинару Би-Би-Сија један руководилац студија који је присуствовао забави. „Ми ништа не потписујемо нити купујемо, али смо заинтересовани.“

Музер и његов суоснивач Наим Талакдар страствено говоре о томе како ће ВИ трансформисати Холивуд и омогућити филмским ствараоцима да стварају епове у стилу блокбастера са много нижим буџетима. То би могло довести до многих лоших филмова – али би такође могло да помогне у откривању следећег Квентина Тарантина или Мартина Скорсезеа, чак и ако немају подршку великих студија.

„Ова технологија је потпуно бесмислена без уметника у њеном средишту; технологија мора на крају да буде подређена уметнику“, наглашава Талакдар.

Технолошке компаније играју на карту Кине

Технолошке компаније кажу да не могу да се такмиче са Кином према постојећим америчким законима о ауторским правима и да им је потребан неометан приступ филмским делима – од Микија Мауса до Матрикса – да би обучили своје моделе представљајући то као питање националне безбедности.

„Гугл“ и „ОпенАИ“ желе да америчка влада означи уметност, филмове и ТВ емисије заштићене ауторским правима као „поштену употребу“ за обуку вештачке интелигенције, тврдећи да ће без изузетака изгубити трку од Кине.

Холивудски филмски ствараоци кажу да технолошке компаније покушавају да поткопају индустрију забаве, за коју истичу да обезбеђује више од 2,3 милиона радних места у САД.

„Чврсто верујемо да америчко глобално вођство у вештачкој интелигенцији не сме да иде на рачун наших основних креативних индустрија“, написала је група од више од 400 холивудских звезда са А-листе.  

Међу потписницима писма биле су звезде као што су Бен Стилер, Пол Макартни, Кејт Бланшет и Лили Ваховски, једна од креаторки Матрикса, који приказује дистопијску симулирану стварност у којој су људи поробљени интелигентним машинама.

Многи у Холивуду су и даље уплашени шта ВИ значи за њихову будућност

Испред канцеларије Disney Character Voices-а раније овог месеца, десетине глумаца су протестовали против компанија за видео-игре због одбијања да се договоре о коришћењу вештачке интелигенције у видео-играма.

Глумци желе уговор који гарантује да се њихови гласови и сличност неће користити без њиховог пристанка за обуку модела ВИ који ће их заменити у будућности.

Музер каже да ће вештачка интелигенција омогућити филмским ствараоцима да стварају невероватну уметност – ако се то уради како треба. Са људима који се баве тим, каже он, вештачка интелигенција би им могла помоћи да створе сетове и светове којима не могу лако да приступе или измисле – и да то ураде много брже од онога што би традиционално могли да раде са компјутерском графиком и визуелним ефектима.

„Покушавамо да кажемо, гледајте, технологија ће бити у свему. Хајде да се потрудимо да се боримо колико год можемо да будемо сигурни да је то урађено на прави начин и да уметнике не прегазе велике технолошке компаније.“