Затворено јубиларно 20. издање Слободне зоне

За најбољи ангажовани филм 20. Слободне зоне проглашен је Успомене тела у пламену. Ово остварење, које је костарикански кандидат за Оскара, доноси причу о рушењу табуаа о сексуалности.

Специјално признање жирија припало је светском фестивласком хиту Мој најдражи колач иранских аутора Бехташа Санаиха и Марјам Могадам, којима се у Ирану суди због овог филма и забрањен им је излазак из земље.

„Желели смо да испричамо причу о животу и смрти. Живот је пун тужних тренутака и усамљености, са повременим бљеском среће и заједништва и те тренутке треба славити, јер пре или касније они прођу. Желели смо да снимимо филм без лажи о животу жена и Ирану. Знали смо да ће бити последица, али желели смо да испричамо истину“, наглашава редитељка Марјам Могадам.

„Мени се свидело да смо имали доста перспективе жене и да су то биле старије жене, њихови свакодневни проблеми, љубав. Исто, наравно, људска права, кад видимо да смо имали два филма из Ирана“, напомиње Надин Ланг, новинарка и чланица жирија Међународне селекције.

У регионалној селекцији тријумфовала је турска социјална драма Један од оних дана када Хеме умре, док је награду Хјуман рајтс добио филм Шуме шуме о партизанкама.

„Филмови су некако, наравно да их све спаја ангажована тема, али опет су били различити и занимљиви и инспиративни. Тако да на крају када смо сели, баш морали о сваком филму детаљно да поразговарамо, како бисмо видели где нас троје чланова жирија спајамо и шта је оно што нам се највише допало“, каже Маја Шуша, глумица и чланица жирија програма „Хоризонти Балкана“.

У програму „Прва два корака“, који представља први или други филм аутора, најбољим је проглашено француско остварење Барикаде, док награда публике 20. Слободне зоне припада филму Небо изнад Зенице о последицама загађења у овом граду.

И након затварања, није крај. Слободна зона на бис у Дворани културног центра Београда. На програму су најгледанији филмови фестивала.